Marketing
Neodgovornost
Foto: otočka
Nema toga šta me može izbacit iz takta kao neodgovornost.
Ono, nonšalantnost. Ko mi šta može. Ja ću ovako, a drugoga ko jebe.
Tako je bilo i na poslu. Dok sam radila.
Nitko mi nije kriv zbog hiperodgovornosti. Koju nosim u krvotoku. Radila sam i bolesna i operirana. Radila vikendom. I kad god je trebalo. Kad je priroda posla nalagala vanrednost zbog svog sadržaja, obima ili roka. Puno mojih kolega s posla su zabušavali. Ti su, u pravilu, bili najglasniji o količini posla. Visini plaće. Uvjetima rada. Znali su mi doć na vrata ureda i reć da smanjim količinu riješenih predmeta. Jer ih ugrožavam. Nabit će im veću normu.
A ja sam rješavala ljudske sudbine. Ne papir sam po sebi.
Ježim se i sada na spomen tih i takvih.
Trenutno se nalazimo u izvanrednim okolnostima.
Okolnostima opake pandemije. Znanosti nepoznate.
Neke stvari se postavljaju i organiziraju po prvi put.
Jedno je gledat SF film na temu katastrofe.
Drugo je katastrofu živjeti.
I onda, opet proradi ego trip. Krajnja ljudska sebičnost. Neslućeno samoljublje.
Ljudima je iz opravdanih medicinskih i epidemioloških razloga određena samoizolacija.
Al njima se fućka.
Šetaju. Vrludaju di im pita. Ne poštujući ikoga ili išta.
Odlaze van kuća, izrugujući se sustavu, pandemiji i posljedicama.
Teško mi vjerovat da se mahom radi o intelektualno zaostalim ljudima. Koji nisu u stanju odgovarati za svoje postupke. Pa su im svima određeni skrbnici. Kojima su oni umakli.
Zaista, zaista više od corone, me nervira neodgovornost.
I ona opaka ljudska strana.
Koja je samodostatna sebi.
I bez kojih bi ovaj svijet bio zaista bolje mjesto za življenje.
Hoće li se mir iz Vale danas prelit na mene?
A baš ne znam.
Post je objavljen 15.03.2020. u 11:11 sati.