Moj tata uvijek je imo dugotrajne visinske pripreme za štihanje u vrtu. Naime mama je uvijek imala mali vrt, nešto grincajga, zelene salate, krastavaca, paradajza...da ne trči po svaku sitnicu na plac. I onda kad on to treba preštihat - zlo i naopako.
Prvi dan - mama uz kavu oprezno priopći da bi trebala posijat to šta već misli; tata čita sportske i prek naočala pita - jel opet? A šta ubereš svake godine, molim te? Al ajde...ak baš moram, riješiću. Jebala te bašča.
Drugi dan - na jedvite jade nađe štihaču ( koju svaki put bubne gdje već stigne, a sve u nadi da mu neće trebat ). Zaključuje da je tupa al skroz, odnosi je susjedu da je nabrusi i usput se zadrži dovoljno dugo da ne stigne ni pogledat u bašču jer mora ić radit. Važnije je da stigne na poso.
Treći dan - dok piju kavu, mama oprezno pita da šta je sa štihanjem. On demonstrativno ostavlja kavu, oblači stare hlače, uzima štihaču i hvata se posla. Par puta ubode u zemlju, pa naiđe neko od susjeda, pa laje na ogradi. Pa je žedan. Pa mu je vruće. Pa skida naočale jer mu curi znoj. Pa vraća naočale jer bez njih ništa ne vidi. Pa puši. Pa opet naiđe neko od susjeda, pa laje na ogradi. Na mamin upit da oće preštihat bar za jednu gredicu prejako pritisne i puca držalica. Radovi se obustavljaju.
Četvrti dan - ide po novu držalicu, nosi susjedu da nasade štihaču, zadržava se dovoljno dugo da ravno od susjeda ide radit.
Peti dan - dok piju kavu, mama oprezno pita da oće nastavit štihat. On demonstrativno ostavlja kavu, oblači stare hlače i kreće. ( Sve se ponavlja ko treći dan, jedino ovaj put ne uspijeva slomit držalicu jer je prečvrsta. ) Na jedvite jade preštiha za jednu gredicu.
Šesti dan - dok piju kavu mama ga samo pogleda, on demonstrativno ustaje i oblači hlače i kreće se hvatat štihanja. I nabraja cijelo vrijeme da mu je pun kufer, da je to gubljenje vremena, da šta ga maltretira za tri gredice kad će puževi požderat sve...mami se diže tlak i posvađaju se namrtvo ( to je zapravo i bio cilj njegovog nabrajanja; odlaže se štihača na nepoznatu lokaciju i za njega su poljoprivredni radovi završeni ).
Sedmi dan - ne razgovaraju dok piju kavu. Mama priopćava bratu da treba preštihat do kraja jer ima nekih kojima se ne da, a znaju sjest i jest. Taj kojem se ne da kaže - kad bude nicalo meso možda i budem. Jebala te bašča. Brat preštiha u roku odma to malo vrta i mama sadi šta je već htjela.
I tako svake godine ista vrtna rapsodija, uz možda neznatne izmjene u dijalogu po danima.
Post je objavljen 14.03.2020. u 19:30 sati.