Bija san zločest pa san namišta rime.
Bivša me žena prati di san i s kime.
Zapravo nije mi bivša, još smo u braku.
Ona je vuk, a vuk ne minja dlaku.
Ja nisan ovca, ni ovan, nisan za stado,
Tilo je prišlo 50 ma srce mi mlado.
Zato se igram, zato sam zloćko u duši
Ne volin brane i zato sve zidove ruši!
Ne biram društvo po spolu nego po smiju.
Nisan od onih šta se po mraku kriju.
A u po dana, sve je ka neka finoća.
Puno san društven, ritko me strefi samoća.
Ja ovu pismu pišen da dignem joj paru.
Ne držin svoje srce u starom ormaru.
Digod se pitan, u šta si ludonja gleda.
Prista san volit kad izili teglu smo meda.
Neka sve Đava odnese jer ništa neš ponit.
Ovi je trabakul odavno triba potonit.
Neka ga doli u moru, nije smak svita.
Ja bi joj pružija ruku, al ona ne pita...
Post je objavljen 09.03.2020. u 13:11 sati.