Vojsku sam služio u Bjeljini (sjeveroistok BiH) davne (prijestupne) 1968. godine. Jednom zgodom bilo je organizirano druženje vojnika i stanovnika grada (to je bilo uobičajeno, širenje bratstva i jedinstva između vojske i naroda; tko je onda mogao znati u što će se ona pretvoriti) u okviru koje je bila predviđena i predstava u domu kulture kao potpuri raznih prikaza.
U jednom od takvih prikaza sudjelovao sam s još jednim suborcem i ja, i izveli smo skeč „Uvijek ima dva izlaza“. Odnosilo se to na slučaj što će se desiti ako sretneš vraga. Ovo mi je palo na um promatrajući i slušajući paniku, histeriju, strah od epidemije koronovirusa, pa odlučih da napišem na istu foru i tekst za možebitni (crni) skeč vezan na tog 'vraga'. Možda će se naći netko, ljubitelj crnog humora, pa ga, uz doradu, odigra na nekom druženju, ne mora biti s vojskom.
Evo, kako bi išla štorija s koronovirusom.
U slučaju da sretneš tog 'vraga' ima dva izlaza.
Može te ne zaraziti, a može te zaraziti.
Ako te ne zarazi, super, ako te zarazi nema veze jer opet ima dva izlaza.
Ili ćeš ga preboljeti ili ćeš umrijeti.
Ako preboliš, puna šaka brade, ako umreš i tu ima dva izlaza.
Ili ćeš u raj ili u pakao.
Ako odeš u raj divota, ako pak odeš u pakao opet postoje dva izlaza.
Ili ćeš ti pojesti vraga pa zavladati paklom ili će vrag pojesti tebe.
Ako ti pojedeš vraga, puna vreća, ali ako vrag pojede tebe, e onda je to jako, jako loše.
U tom slučaju, naime, postoji samo jedan izlaz. Vjerujem da ne moram spominjati naziv tog izlaza. Možda radi poticaja da spomenem jedno ime - Njonjo.
P.S.
Svoje strahove pokušavam zatomiti cinizmom i crnim humorom. To ste valjda već uočili.