Marketing
Zlatan Prag...
Ne ljutite se što nisam jučer objavila post kako sleduje Blogu tjedna.
Kad sam videla da je Meca Blog tjedna, slavila sam celi dan.
Svi su morali gledati blog i diviti se uz objašnjenja kako sam važna ličnost... jedan tjedan
Stigosmo u Zlatni Prag.
Ubaciše nas premorene u hotel. Tek se spremila za dremanje, razgledanje. Htela sam reći da bih najrađe razgledala posteljinu u krevetu, ali grupa me povuče. Do centra nas vozili, a posle patika cug, to jest pešačenje.
Na sve strane za gledanje, vrat me zabole, ali i čekanje. Ako hoćeš nešto videti iznutra, naoružaj se strpljenjem. Da je po meni, onako nestrpljiva, pola ne bih videla, ili samo spolja. Nestrpljiva sam i čekanje u redovima me izluđuje.
Naveče planirana večera na brodiću koji plovi Vltavom.
Možda je romantično, noć, proletna, prohladna, vetrić, brod, reka, i sad ti navališ da jedeš kao to je najvažnije onako umoran napuniti želudce.
Odbijam, uskačem u taxi (jeftini su) i blažena ulazim u hotel. Tražim ključ, kad ljubazna portirka obaveštava da imam poruku.
Sigurno oni moji, ne idem na Vltavu, hoću da spavam.
Otvaram pismo. Na češkom uz dodatak hrvatskih reči i broj telefona sa naznakom HITNO.
Javljam se.
Moja zagrebačka familija čula da putujem u Prag, pa javila ogranku tatine familije u Prag. Familija ti je kao neka hobotnica. Rasprostire pipke na sve strane ne možeš joj pobeći, a tek što sve o svakom zna uvek mi je bila zagonetka.
-Dolazim za pola sata, idemo na večeru. Videćeš Prag kako ga turisti ne vide.
Dolazi, pusica pusica, stižemo u restoran.
Češki ne znam ni jednu reč, ali znam da su knedle nacionalno jelo. Ne volim ih ni na slici. Stric naručuje, teta mu pomaže, a ja samo mucam knedličke. Kelner se zadovoljno nasmeši. Njima doneo kao prilog krompir, meni gomilu knedlički. Jedem one knedletine, lepe mi se za nepce, setim se detinjstva i dođe mi da zaplačem. Drugi put idem u onaj drugi krak familije. No, nema što dobro vino ne bi opralo i večera u malom praškom restoranu, uz predivnu muziku, uz smešak sa okolnih stolova (jer smo se mučili sa rečima prevodeći na neke nepostojeće jezike) kad su shvatili odakle dolazim, oprostili su mi neznanje.
Završi se ugodno veče.
Nastaviće se...
Post je objavljen 03.03.2020. u 15:50 sati.