Marketing
SALAMUN
Poša san malo dograda da vidin kako se odvija karnevalska uvertira pred sutrašnju veliku povorku i usput da sa njin popijen kafu. Opet me vriđa, govori mi da više ništa ne pišen pametnoga, da san infiša u Dondolaši i zvonačri a da me za paški karneval više ni briga.
- Ca se Ti Bebiću praviš Salamun, koda si ti najpametniji na svitu, uvik nešto pametuješ.
- Da je meni imat Tvoju pamet da se malo odmorin od misli, jer Tebi Tvoja pamet baš previše ne služi. Koliko Ti mene izvriđaš, dojde coviku da Ti skine pozdrav za vike vikova. Ca san to sada ucini napak da me tako napadaš?
- Napisa si da je paško kolo napisa Šime Dešpalj a ne Pavle Dešpalj, koda Ti to boje znaš od Barbira, odi zbogon.
- A, zac Ti misliš da san ja to krivo napisa ili da san ja Barbiru sti pametovat. Najmanje bi svome rodu pametova. Turlavce da se služiš kompjuterom malo više nego ca si celi dan na Fejsbuk i ti bi riješi to da je Branko fali. On je reka da je 1923. Pavle Dešpalj doša u Pag, a Pavle Dešpalj se rodi 1934. godine. Kad dojdeš doma provjeri taj podatak. Ni grih falit, nego je grih falingu ne ispravit. Branko kao zamjenik Šime Dešpalja na misto kapelnika paške glazbe lako može provjerit te podatke u glazbi. I ne napadaj mene više bez argumenata jer ću Te lupit šakon uglavu.
(obitelj Dešpalj: Šime, Maja, Pavle i Valter izvor:internet)
- Ajde baš da vidimo na telefon.
- Cekaj da stavin očali, jer bez očalov više ne funkcioniran. Ca piše ovde, kada je rojen Pavle Dešpalj? Blažena Vikipedija.
- 18. lipnja 1934. Blato na Korčuli.
- Prije nego provjeriš da li san ja nešto napisa krivo da ti ni palo više napamet me napadat ovako koda san koga ubi. Ja da san fali, ja bi se Branku ispriča. Iman jako puno sačuvanih tekstova o paškoj glazbi i ne pišen bez veze.
- Jesi se parića za sutra?
- Danas popodne gremo na Matulji, Mateo tamo dondola a sutra je ovde u velikoj povorki, pa ću doć slikat ako ništa drugo Matea Bebića Dondolaša.
- Sva srića da su ovako lipi dani, da nima dažja jer bi bilo svega. Ca Ti Bebiću govoriš na sve ove tradicionalne mašakarane običaje ke se sada dogajaju u svako selo.
- Tradicija je nešto ca oni mišaju za održavanjem svih ovih povorki i zabavljanja u današnjen obliku. Verujen da se kao običaj to i održavalo ali ne u ovom obliku kako danaska. Kako je Branko upozori Beloga u emisiji da su to bili tanci u Belvi, ali ne i karnevalski običaji. Je da su to bili tanci vezani uz karneval i da su judi dolazili maškarani na zabavu, ali je bilo i njih ki su dolazili u veštit i kravatu. Po meni običaj je jedno a ovi tradicionalni karnevali su sasvim nešto drugo. U Pag su se uvik običaji mišali i sa tradicionalnim karnevalom i zabavama, zato san i napisa u jednom od prijašnjih tekstova da jedino u Pag mašakre dobiju kjuc od grada zadnja tri dana karnevala, a ne kao ovdi misec dan prije.
(dvoje na sliku više nisu među nama i njima u spomen i na svu jubav koju su gajili prema karnevalu, Franči Valentić-Bela i Diana Ivšić Gabadikina)
- To imaš pravo, jer mi u Pag imamo "tanac" koga izvodi Družina i koga tancaju samo oni u narodnoj nošnji, ali imamo i "paško kola" u kome kola svako koga je voja i maškarani i nemaškarani. Imamo i "Robinju" ku ne možeš nać niti u jednom karnevalu duž obale. Zato se slažen sa tobon da se tu mišaju običaji i tradicija sa karnevalskim zabavama u ovom novom obliku. Bilo kako bilo mi smo za običaj i tradiciju pa neka draga dimi.
- E, moj Dešpalju lipo se parićaj odi u Pag na zadnja tri dana karnevala pa se nakolaj do mile voje.
Tako smo ovaj put dotakli i nogomet i politiku, sve ca je bilo aktualno. Reka mi je da san moga poć pivat himnu umisto Josipe Lisac, i da ni dobro da je ovako teplo, da ćemo u maju travajat. Mi smo žurili doma jer nas je ceka odlazak na Matulji.
Post je objavljen 23.02.2020. u 10:13 sati.