Jel znate vi da su prve čarape bile napravljene od životinjske kože i bile zavezane oko gležnjeva? Da ne kažem da su u staroj Grčkoj čarape radili od životinjske dlake, takozvanu flafi starogrčku varijantu. Srećom tad nije bilo cipela na petu ko danas, ne znam samo ko bi nabio te tolike dlake i kožu u cipele, pa trebale bi bit šest brojeva veće.
E onda je u srednjem vijeku neki vrli Englez izumio nekakav stroj za izradu čarapa, znate zašto? Sviđala mu se djeva bajna koja se stalno izvlačila da nema vremena vidjet se s njim jer štrika čarape. Pa je on uspio sklepat nekakvu mašineriju za izradu čarapa, a sve u namjeri da osvoji njenu naklonost. Nit je nju osvojio, nit je patentiro stroj; nije bio miljenik bogova, šta ćeš.
Čarape su se ručno izrađivale još pun kufer vremena. A onda je 17. veljače 1939. na svjetskoj izložbi predstavljen prototip najlonskih čarapa, zajedno sa još nekim čudesima ko šta su recimo fotografija u boji, televizor i klima-uređaj.
Žene se preporodile - nit štrikanja, nit ručne izrade, sve palo u zaborav. Kupiš najlonke, nategneš na noge i vrijeme dotad gubljeno na izradu šunjalica za noge koristiš za neke pametnije stvari.
O današnjim vrstama čarapa ne treba ni govorit; od onih meni najdražih od tristo dena ( ak je ikako moguće ) do onih tankih ko paučina, tolko tankih da ih obično podereš još pri obuvanju pa onda nosiš hlače jer nikad nemaš rezervne čarape, to se podrazumijeva. Navodno je izmislilo i nepoderive čarape; platiš dvjesto i nešta sitno kuna i nosiš dok se ti osobno ne podereš, a one su navodno i dalje cijele. Iskreno, ne znam jel bi izdržale da ih barem probam obuć; ne znam kakav bi to materijal moro bit da ga ja ne poderem u oblačenju.
Jel vidite u kojim blagodatima modernog vremena možemo uživat? Ne treba čerečit kože i dlake po stopalima, nit šišat ovce pa prest vunu pa tek onda štrikat čarape. Odeš u dućan i biraš boju, uzorak, sa likom il bez likre. Jedino moraš oprezno obuvat, da ne ostane trag u beskraju čim je potegneš prema gore.
Milina jedna.