Dakle naslov sam sve kaže, nemoreš virovat blogerican, samo znaju obećat a onda vrdaju, te umorna, te ima majgrenu, te tribaju jon nove cipele, te ona je poštena žena, te peemes, te sad nije zgodno, pa nije ona baš tako mislila, šta da van pričan
U prestolnici kulture je neki kulturnjak vježba toleranciju dok nije drugog kulturnjaka umlatijo, al ono skroz da umre, iz čega moremo zaključit da ni kultura nije za svakoga.
Ko zna biće je ovi šta je umra negodova protiv crljene kuće, pa je u ovome drugome proradija antifašistički gen, pa ge je umlatijo.
Avantura naše Sarah be je sritno završila, zle sile koje su je blokirale, je naš blognjuz nadljudskim naporima pobijedijo, bila je to bitka epskih razmjera čovjeka i buga, u kojon se nisu birala
Sredstva, letale su kletve, šurikeni, i čukljovi.
Blognjuz je sta prid Buga i reka, istina je na mojon strani, moreš me gađat čin Oćeš, nemore mi ništa ni bura ni oluja ni Alchajmer, istina i samo istina.
Moja prijateljica Pinklec je otišla tamo negdje u svoj kutak enterneta, di će je oni kojima je stalo nać.
Svaki put kad neko ode, osim ovih šta odlaze svaka tri dana pitam se je li vrijeme da se i ja maknem odavde, ka šta kaže Violetnta mogu ovu ovisnost zaminit drugom, drkeljat po fejsu, ili igrat poker.
Ono šta je najgore od svega nekad nisam siguran pišem li zbog vas kojima sam drag, ili zbog onih kojima idem na živce, u konačnici šta bi se desilo, da mene nema,’predstavnici okupatora i domaći izdajnici bi vas okupirali, ili bi se obranili, ili bi otišli kao Pinklec ili kao ja.
Imam jedan napisani a neobjavljeni post, šta mislite bi li bilo zgodno da ga objavim za rođendan i odem odavde.
Post je objavljen 02.02.2020. u 16:57 sati.