Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/rossovka

Marketing

Otac u nastajanju

Nije lako postat otac.

Dobro, možda je ona predpripremna faza nakon koje usljedi začeće onak malo burnija i zanimljivija, al nećemo sad o Kamasutri, tema je da nije lako postat otac. Jer već prvi mjeseci trudnoće donose šokšou - povraćanje, razdražljivost i povremene nalete plača kod majke u nastajanju, a sve to iziskuje hodanje na trepavicama i pravljenje da je u datom trenutku mrtav kod oca u nastajanju, Kak napreduje trudnoća, napreduju i nepredviđene situacije; ima žena ( ko recimo ja šta sam bila ) koje u trudnoći dobiju dvadesetpet kila jer i na dnevnoj i na noćnoj bazi ruju po frižideru i proždiru sve čega se dočepaju, pa i vrata od frižidera znaju ostat mrvicu nezatvorena i eto ujutro posla - otopljen frižider, a majka u nastajanju ga nemre čistit jer je očajna usljed spoznaje da će morat pobacat sve ono šta je u naletu moguće gladi natrpala u rashladni uređaj. Pa onda on ko glava obitelji mora plazit, pobrat vodu sa pločica, zbacat sve u kantu, oprat frižider i ić kupit nove zalihe, možda se i vraćat u dućan jedno pet puta jer se jelovnik u međuvremenu usljed divljanja hormona promijenio.
On cijelo vrijeme živi u nadi da će ona bit dovoljno hrabra da se sama suoči sa trudovima u nepoznatom vremenskom rasponu, tak da on može sa dečkima lokat i jest i povraćat, pa tak u naletima sve dok porod ne prođe. Al bude i onih nesretnika koji pristanu bit na porodu, potpuno nepripremljeni na ono šta ih čeka. Jer tečaj uključuje petominutno razgledanje rodilišta, i to ak nema poroda da se ne splaše obadvoje dok nepoznata žena iza nekih vrata urla ko da je neko ubija, a i niko mu ne pokaže gdje je nužni izlaz kroz koji bi mogo klisnut kad situacija izmakne kontroli.
I kad konačno dođe dan da se uzme spakirana torba i krene se porodit, on stoički podnosi i žeđ i glad, ne ide ni pišat jer ga majka u nastajanju drži za ruku tak jako da postoji opasnost osakaćivanja. Stoji kraj stola na koji ju je poleglo i trpi njene ispade urlanja, disanja, nedisanja, dozivanja medicinskog osoblja, spominjanja njegove uže i šire familije pa tak u krug ko zna kak dugo. Pa ohrabren ponašanjem porođivača samo se malo naviri da vidi oće li to čudo od djeteta uskoro izać, vidi čuda neviđena počev od mora krvi i glavice koja već veselo proviruje, ona mu iščaši rame jer ga vuče gore k sebi i normalno da se čovjek onesvijesti u trenutku dok babica presijeca pupčanu vrpcu. Neg šta neg se onesvijesti, pa treba to sve istrpit.

A ispaćena majka - roditeljica prokušanih vrlina potegne mobitel i napravi selfi, na kojem je ona nasmijana i ful opuštena, dok ispaćeni otac koji je sve propustio leži na podu i pružaju mu prvu pomoć porođivači. Nadam se da ga nisu zalijevali vodom, da još i čistačica ne mora ulijetat sa kantom i džogerom; kakve je sreće, kad ga konačno osvijeste satraće se preko tog drla i završit polomljen na kirurgiji.
Ko će im dolazit u posjete i bit na raspolaganju kad stignu kući? Nije lako bit otac, to je jasno ko dan.

( photo by klik.hr )




Post je objavljen 28.01.2020. u 17:35 sati.