JUTRO
Znate onaj osećaj kad se ujutro probudite sveži i orni za posao??
Ne znam ni ja.
Budim se i nežno milujem jastuk, on ostaje u krevetu, a ja bauljam do kupatila. Srećom magla nije uletela u stan pa nisam na terasu otišla. Tandara, broć, kava vrije, leva ruka pulover desna traperice, na ulici sam već.
Guram u vrećicu mleko, kruh, pecivo, jurim do pošte da podelim ovo para što je ostalo na račune. Iz kese me gleda kruh, namiguje i
-Ja bih napolje, vrećica se razgradila.
-Nećeš napolje, ti si u vrećici koja je ekološki neophodna za opstanak moje rase.
-Gledaj me, navike su navike. Uzela si platnenu torbu, a stavila tri vrećice u nju.
U sebi grdim zagađivače, mrštim se na još jedno posečeno stablo.
Vidim grupu ljudi koji puše na ulici, kvare zrak.
Ljutim se na autobus gradskog prevoznika koji 24 sata ne gasi motor.
U gradu dim se vije iz dimnjaka toplane, na selu mali potrošači se griju praveći veliko zagađenje.
Neki avioni lete visoko ostavlja širok trag.
E, nećeš meco biti zagađivač. Sklanjam najlon vrećice i ponosno uzimam mleko, vodu, sok… sve u plastičnoj ambalaži. Otvaram vrata od nekog PVC materjala, ulazim u kuću gde me dočeka gumeni balon zaostao od blagdana.
Živeti zdravo ili ne, pitanje je sad??
Potpitanje, KAKO??
Post je objavljen 17.01.2020. u 08:30 sati.