Marketing
Magla…
Magla…
Uvek me je fascinirala, još u doba kad sam tulila bez sluha,
Magla svuda, magla oko nas
Prekasno je, uzalud je…
zamišljajući da sam Josipa Lisac. Mama bi uzdahnula u stilu, kad će to sunce.
Kasnije se ispostavilo da imam nešto pokvareno u očima jer sam odlično vozila kroz maglu. Na planinskom terenu magla i nije bezazlena, pa kad smo se vraćali iz neke lumperajke meni su dali ključeve auta. Da li zbog mog specijalnog vida, poznavanja puta, ili što nisam pila, tek pročulo se kad je magla, meca vozi.
Magla je tajanstvena, uvek iz nje može izroniti neki princ ako ne princ može i medved. U vreme kad sam iz malobrojnog klana čitaoca prešla u klan većine, to jest pisaca, napisana je knjiga Magla. Možda je uspela u svetu, ne znam…Izgubila se u magli.
Simpatična prirodna pojava je najzad ostvarila moja dečija maštanja da živim u gradu koji je prvi u svetu. Priznajem, po zagađenju se bori za prva tri mesta u regionu, ali zato je lider u onim česticama, slovima, CO2, NO2, SO2 i najgori onaj PM (nije psovka, a možda i jeste)
Nekad su mi govorili „Bež’ iz mesta gde je dobar zrak i voda, znači nema ništa drugo“.
Tempi passati.
Sad kad se zrak vidi, a kroz njega se ne vidi, nadam se da će homo sapiens primetiti da mu ne nedostaju maske, škrge, nego pamet…
I možda Josipa Lisac nije u pravu, možda ipak nije prekasno za nas.
Slike sam napravila na krovu malo pre…
Post je objavljen 15.01.2020. u 11:01 sati.