U Društvu književnika Beograda održana je promocija
pete knjige pjesnikinje Olivere Šestakov "Do nekazanog".
Promociju je vodila sekretar i voditelj Društva, Anka Stanojčić
Poetesa velikog pjesničkog talenta u svojoj petoj knjizi
"Do nekazanog" s lakoćom dotiče srce i dušu slušatelja
i čitatelja.
Do nekazanog
Oslonjena na tišinu,
obavijena šalom
od nežne tmine,
puštam korene duboko,
u toplotu rodne zemlje
u prapočetak
maternjeg jezika.
Mrvim sate i trenutke,
sejem seme azbuke u zemlju crnicu,
izmešanu od misli i nadanja
da iz njih s jutrom niknu
zlatni suncokreti.
Na toj zemlji uzgajam veru
u dobrotu i ljubav,
zalivam je redovno
vodom sa izvora
životne mudrosti.
A onda željno čekam
nove cvetove,
pogledom što Sunce prate,
da im vetar zlatni prah polena
razveje preko granica
koje sam sebi postaviila,
do neslućenog i nekazanog
Jedna od recenzenata knjige, pjesnikinja i slikarica Mirjana
Novokmet, nadahnuto je govorila o poeziji Olivere Šestakov.
Što je "Ostavljeno na trepavicama sna" objasnila je
pjesnikinja Biljana Hukić
Što "Neki ne znaju" objasnila nam je profesorica Marija Stamenić
Stihovi su tekli lako, potcrtani aplauzima.
Književnik Miša Lazar analizirao je poeziju Olivere Šestakov.
Kao zaključak, Anka Stanojčić je pročitala Oliverinu
pjesmu "Vreme pred vratima"
Osluškujem vreme
kako tananim prstima
grebe na moja drvena vrata.
Ne puštam ga
da uđe u sobu,
tiha sam kao noć
da pomisli
da nisam kod kuće.
Neka dođe
kada zaboravim
kakav je dodir leptirovog krila
na obrazu
i da crvene ruže
mirišu na strast.
Da, neka tada dođe...
Post je objavljen 18.02.2020. u 06:00 sati.