Kad mi je vrištavim signalom perilica rublja odbila početi prati jer joj vrata nisu dobro zatvorena pomislila sam - divno, kako je pametna!
Kad je sušilica završila ranije zadani program pomislila sam - wow kako je pametna, štedi mi struju!
Kad se indukcijska ploča sama ugasi jer sam uključila kolo na kojemnema ništa opet sam pomislila -- super!
Kad mi je novi pametni telefon ispred kamere prepoznao cvijet i to mi napisao (piše i još nešto al' ne vidim bez naočala) - zinula sam, wow kako je pametan!
E, a kad mi je na žele bombone (ne pitajte zašto sam slikala žele bombone!) napisao 'hrana' - to mi je bilo previše! To mi je bilo....zastrašujuće! Žele bombone je prepoznao kao hranu! Ajda da je bio odrezak, batak neki keks, nešto prepoznatljivog oblika i svakodnevno, ali žele bombone!? Kako je znao da to nisu npr. neke kocke, igračke, od kud u njegovom kineskom softveru žele bomboni? Kažem vam, ja se prestrašila!
Post je objavljen 10.01.2020. u 08:14 sati.