Nas dvoje, s Rokijen, u ranojutarnjoj šetnji. Razbistrit misli. Udahnut najčišće šta postoji. Sveobuhvatit pogledon neviđeno od kreacije. I iznova se divit.
Ravnomjerni nam koraci u tišini. Mi smo hodajuća meditacija.
Mobitel zaprljuće. Rodica iz Sela. Ona šta ne zna za zarez. Šta može pričat do iznemoglosti.
Istresla mi sve novosti iz obitelji i šire. I usput podastrla stav kako se sve u životu vraća.
Susida joj nepokretna. Na pelenama. Udala se za udovca koji je imao sina. I bila zločesta prema njemu. Maltretirala ga. Na njega se stalno žalila mužu. Odnosi posve narušeni. I nakon maturalca, dijete se objesilo. Nedugo nakon toga i muž joj umro.
Susida ostala sama. Bogata. A uskoro od bolesti i nepokretna. Ima sve, a nema ništa.
Pa krene na drugi slučaj.
Frizerka iz mista ima dvi prekrasne ćeri. Još napomene kako mi je pokojna mater išla u nje na frizuru. Mlađa joj ćer završila u Splitu ekonomiju. Sritno se udala. I neton po vinčanju dobila multiplu.
Eee, kaže rodica. Njen otac je iša sa mnon u osnovnu. I bija je zločest. Stalno je skupja mačke, a naročito one male, zaveziva bi ih za vrata od štale i gađa pikadon.
Tu mi je već bilo premučno. Rekla joj da to ne mogu slušat.
Al ona je ka bujica. Ka bager na nizbrdici. Morala je zaključit kako se svako zlo u životu kažnjava. Nekad na onome ko je počinitelj, nekad na najbližima i najdražima.
Nas dvoje nastavili u tišini. Mene posve kontaminiralo pa san premučala razgovor. Kad je meni naškodilo zašto bi i ON nadrapao. Samo me pogledao ispod šilterice i promrmljao, blažena kuća koja je nema. Mislija je na moju rodicu. Koja je ka bujica.
A je se cijeli dan propitujem, dolazi li baš svako zlo na naplatu?
I je li pošteno da strada ni kriv, ni dužan?
Samo zato da bi se neki karmički ciklus zatvorio ili naplatio.