I bilo je zbilja svega kao šarolika duga sa neba,
ostilacije i svakakve reakcije. Pomalo svega ima
eto sa rez, dva slijedi još pokoja muka. Napokon
da se riješim i boli pa nervoze, nema do sunca, bez
boli i lakšeg srca se puno voli. Da zaboravim ovo
mučno onako i prolazno i stručno. Vrlo brzo još jedan
manje bit će lakše prođe ovo i dođe svitanje novo.
Stare rane odlaze, ožiljci zaraščuju oluja se stišava
ipak bura nosi nova sunčana razdoblja. Sunce me opija....
Post je objavljen 06.01.2020. u 23:25 sati.