Gda sem ovoga bloga otpiral, tam još 18.09.2005., sam uredil ovi tu desni stupec. Nekaj je same po sebi se v njem zrihtalo ( veliju da je to po difoltu ). Okej, al sem dost toga i ja tam del, a z vremenom i dodal.
Tam pri dnu, sem videl, kak drugi mečeju nekakve brojače. Tak vidiju kolko im gostih dolazi.
Dalo mi to gruntati, zakaj.
Videl sem kak se deca utrkivaju gdo bu imel većega broja posetih. Čak su si sami načukavali vekše cifre. To pa nis štel.
Onda sam si mislil da je dobre videti jal te gdo gledi. Mam sem pomislil: 'A zakaj?'
Naj gledi gdo hoće, če hoće. Ni mi ni zabranit, ni natirat. I tak sem se tega pustel.
Tak su i leta minula. Sem pisal kak mi je došlo. Po komentarih bi videl da se, tu i tam, negdo javi. Ipak je nečemu to kaj pišem. Ni baš lepi osećaj gda vidiš, da delaš vu veter. No, ak treba, bu i tak.Če tak je se zabavlamo veter i ja. Poštivam. Smo valda obadva po voli Božjoj. Ne zaboravlam one kaj su mi komentara deli. Fala puce i dečki.
Zapraf vas morti ima još dosti, kaj čkomite. Morti nemate kaj za komentirati, a morti si mislite da nekak ni red. Fala i vami. Zakaj bi ja moral znati da ste tu?
A kaj ak nigdo ni? Samo ak veter piha.
Del sem dol mali brojač sa malim zastavicami.
Gledim ga. Je lepi. Već nekolko vur na njem naša lepa trobojka i lepi broj 1.
Dragi moji ja vas i dalše volim, ma gde bili ... Mladen ...
Post je objavljen 06.01.2020. u 15:12 sati.