Danas mi je bija u priliku fin dan. Došli su mi prijatelji i baš smo se lipo družili. Čak san otiša s njima i u kafić, što zbog napada panike nisan uradija ima već ihihi. Bilo mi je i dobro s njima, ali cilo vrime je tu prisutna jedna doza napetosti. Ne samo kad san s njima, neg uvik, pa i kad san s njima. I ne mogu doživit baš pravu bliskost, ali bude momenata kad doživin bliskost, kakvu takvu. No, zajebane su mi noći. Toliko jak poriv za razbijanjen da ne znan ni sam više kako ga obuzdajen. Sad je sestra s dicon tu pa ne mogu radi njih razbijat, al bogami kad odu, moglo bi bit svašta. Materijalne štete mislim, ne ljudske, da ne bude zabune. Jer mi je bazičan poriv da razbijan, nešto u meni se oće oslobodit te energije, izbacit je. Idealno bi bilo da pričekan psihologa i da proban kroz rad s njin neke stvari riješit. Al to će se oduljit. Dobro, vrime je prid menon, pa vidićemo na šta će izać. S prijateljima se viđan opet tamo prvog, tako da, nadam se da će mi opet bit fino.
Post je objavljen 29.12.2019. u 22:36 sati.