Ajmo sračunat kolko smo danas kalorija nabacali u sebe ko lopatom. A i šta drugo preostaje nego jest, kad se već skuvalo onda treba i konzumirat, jel tako. Osim toga, nemreš ništa radit jer je žestok svetac za koji se danima čistilo pa i da hoćeš nemaš šta, i onda udri po svemu raspoloživom, malo slanom pa malo slatkom, pa tak jedno osam krugova.
Pa sam ja recimo jutros prvo čalabrcnula malo kruha i masti, ostalo taman za namazat dve šnite kruha. Onda sam cijedila juhu i usput pojela za pod zub kuhanog flama sa hrenom, al skroz malo da ne pokvarim ručak. Pa sam za vrlo rani ručak pojela tanjur goveđe juhe i malo odojka i francuske. E onda sam išla složit kolače za popodne kad djeca dođu, pa sam utrpala u sebe dva paprenjaka, jedan čupavac i medenu pitu, breskvicu sam jedva zgurala.
Pa su došla djeca i oko četri sam maznula još jednu sarmu sa pire krumpirom, par feferona i kukuruznim kruhom. Išla opet lickat po kolačima, mislim po dva toblerone trokutića i krancla i jedan japanski vjetar koji je osto u frižideru, da se ne baci ( i ko se uopće sjeti kolaču dat tak blesavo ime, unutra orasi i fila, japansko al baš ništa ). Pa maznula narandžu. Pa zalila Kokakole. A u želucu kemijska reakcija ko u Krškom. Kak da preradi svu tu žderačinu? S tim šta sam utrpala u sebe rudar kopa dva dana da se ne umori. I šta je još gore, gledala sam sad malo neki film a nisam mogla nać čips, znam da sam kupila al ne znam kud sam ga zgurala u sveopćoj euforiji. Ko bi ga išo tražit. Pa bi sad trebala bacit jednu lajt večeru, recimo grah salatu nisam ni probala a baš mi se jede. I opet ću trpat u sebe ko da nikad jela nisam. Čista diskofrazma, 6453 kalorije po obroku. I samo sve zalijevaš sa što više CO2 radi boljeg varenja. Pa kad negdje oko pol deset krene žgaravica, pa traži sodu i rigaj vatru ko Godzila obasjan lampicama od bora.
Daj mi recite jel to samo ja imam takve ispade s hranom u ove dane, il i vi imate takve epizode? Nije valjda da samo ja nonstop imam nos u frižideru. Još će mi se sinusi upalit.