Drage žene, zahvaljujte svim svecima šta ne živite u Australiji. To kad gledaš na teveu reko bi - raj na zemlji, klokani veselo skaču, one slatke koale i vombati te milo gledaju, vatrogasce neću ni spominjat ( znate one kalendare koji liječe i očni tlak i sve vrste očobolje ).
Al me danas skoro kap kresnula kad sam naletila na ovo čitajuć ko friške vijesti. Znate da je tamo ljeto i da će Australci Božić dočekat na plažama, pa kokteli i badekostimi i sve te divote? Al ima možda jedan manji problemčić. Naime strašne su vrućine, i zmije se zavlače kud stignu da se razlade.
Pa je tak jedna ženica otvorila tuškabinu i u njoj zatekla dva metra dugačkog pitona kak jaši po tušu. Ne piše jel porušio one puste flašice sa šamponima, regeneratorima i gelovima za tuširanje ( šta pune, šta prazne ) dok se plentro na tuš. Jedino znam da ja ne bi stigla ni nazvat zmijohvatače da ga izvade pa isfeniraju poslje boravka u mojoj tuškabini, utekla bi da me ne bi Interpol našo dvije godine.
Druga je ženica sjela na vece školjku a da nije pogledala unutra, ono - šta ćeš blejat u školjku pogotovo ak ti je baš jako sila, kad će osjetit da je nešta lupka iznutra. Ona se digla, kad ima šta i vidit - unutra neki omanji piton željan društva i debelog hlada pa se uvuko u keramički oltar. Jel ja opet trebam ponovit da bi utekla u tri vražje matere i nuždu vršila isključivo nasred livade, na žarkome suncu, jer zmije bježe od vrućine?
Treća je otvorila ladicu na kupaonskom ormariću i među andrljem ugledala manju zmiju, pa brže zatvorila i ladicu i vrata i nazvala te šta love zmije. Pita frajer - jel velika, kaže ona - ma nije, mala i tanka. Oni doć, a ono druga najotrovnija zmija svijeta. Neću sad opet po treći put pisat da me ne bi stigo ni gepard kad bi počela bježanija.
Al ne zavlače se one samo u kupaone; idu i pod frižidere, iza klima uređaja i ko zna kud sve ne. Pa ti izmakni frižider i kreni čistit, ponukana spoznajom da sve treba blistat za Božić. Odmakneš frižider, a ispod zmijuljak sa kapom od Djeda Mraza na glavi pjeva Jingle Bells. Jebeš više i čišćenje, i glancanje, i kuvanje u spomenutoj prostoriji.
Australke su znači oslobođene ovog sveopćeg ribanja po kući. Kud god se okrenu, sudare se sa zmijurdom. Pa sukladno tome valjda hodaju u gumenim visokim čizmama il pancirkama po kući. Telefon stalno na dohvat ruke. Tuširanje zaboravi dok ne prođe vrućoća, jer je tuškabina stalno zauzeta - jednog pitona iznesu, drugi dođe za četrnajst minuta.
Pa onda ajmo reć da nam je i dobro. Je da nam je koža oštećena od ribanja, al barem nema gmazova po stambenim objektima.
Mene bi već prvi susret natjero u bijeg. Al to sam već napisala na samom početku, pa evo pišem i po četvrti put. Svejedno pripazite kad otvarate šta ladice, šta vrata od tuškabine. Sve je to poludilo, majke mi moje.
( photo božemesačuvaj, stavio zmijohvatač Luke Huntley )