Neki blogeri su ovde na ovom blogu već dosta dugo. Ja san tu od 2011te i ostajen tu još uvik, iako san ima faza kad san se skroz skinija sa bloga. Zanimljivo je, kako se u različitim fazama života javi ta potreba za pisanjem, za djeljenjem svog intimnog unutrašnjeg prostora s nekim drugim. I to sve fino, anonimno, perfektno smišljeno. Mislin da u svima nama postoji potreba da pustimo druge u naš život, i da se otvorimo drugima, neko to voli zbog užitka, neko da olakša patnju, al kako god bilo pisanje je nešto što volimo i što nas održaje skupa. Uz pisanje, jasno, želja za komunikacijom. Kad se sitin starog bloga, bilo je tu dobrih tekstva, a zanimljivo kako mi se orjentir zbog kojeg pišen totalno prominija haha. Il možda i nije toliko? Kad san otvorija svoj prvi blog motivacija mi je bila da bude kao portal za raznorazne teme, teorije zavjere, duhovnost, kritika religije, kapitalizma, nacionalizma i svega toga u društvu na šta san bija nabrijan. Mada, i sem tih sadržaja je bilo drugih tema i tako to. Sad mi je fokus drukčiji, više san orjentiran ka unutra... Ne znan jel to moj lični zaokret ili se to tako dešava s godinama? Vi što ste ovdje prije 2011te mi morete odgovorit na to pitanje haha. Ovaj blog san otvorija kad san se prvi put vratija iz Sarajeva kući zbog nepodnšljive anksioznosti. Sad kad gledan, djeluje bezze čega san se sve plašija. Ali evo me opet na pisanju, sa novim mentalnim problemima, i, iako ovaj put nisan počeja pisat zbog problema koje iman, pisa san i prije nego su došli, sad su jedna počesta tema na mom blogu. Mada bude tu toga još. I sad ima politike i društvenih tema i duhovnosti, al nema onog naivnog mladenačkog žara da iđen minjat svit. Znači, ipak odrastam iako se trudin ostat dite haha. Svakako, nadam se da ćemo se još družit. Živili mi. :)
Post je objavljen 09.12.2019. u 15:29 sati.