Još jednom sam potrošen potrošio,
Pa me jutros ispire kiša, blaga, ukošena,
Dodiruje mi gležnjeve, odmazuje zglobove,
Rasterećuje bol neprestalnog nadanja.
I izgledam sam sebi lažan i surov.
Moja slatkorječivost je dobila svoje.
Jednom će me sve moje utopije koštati.
Do tada opet gladujem pripadanju.
A Tebe bih čak i mogao zavoljeti...
Tebi bih mogao okrenuti obraz...
Dan poslije, još u tragovima je ostalo
Tih slatkih mirisa koje sam uživao....
Post je objavljen 09.12.2019. u 06:41 sati.