Jutros me petnajst do šest probudio alarm koji jučer nisam ugasila, jer sam promišljala jel da čistim il da peglam. Pa sam skočila iz kreveta i kad sam došla ugasit dernjavu pročitam na zaslonu mobitela - nedjelja. Jel trebam možda posebno naglasit da sam bila bijesna ko ris; valjda ne trebam. Jedan jebeni dan kad ne moram ustat po mraku i meni alarm ostane uključen.
Pa sam takva bijesna stavila vodu za kavu, naložila kamine i malo nešta mrljala po kući, tek tolko da ne ispadne da baš ništa ne radim. Zove junior, kaže - ajmo jedan turbozimski ručak, dinstano kiselo zelje i pečene češnjovke. Ja izvadim glavičetinu kiselog kupusa, narežem je i bubnem dinstat po peesu ( crveni luk, lovorov list, malo crvene paprike i papra ), pa odem do katecea po neke sitnarije, između ostalog i poklončić za mog tetka kojem sam danas obećala doć. U kateceu naravno božićne pjesme, šta će drugo sad svirat. Pa između Zvončića i All I want for Christmas pobacam u košaru te gluparije po koje sam došla, i gledam kak žene prekapaju po božićnim stolnjacima i sjetim se da ja svoje moram pod hitno pregledat i oprat, da ne radim sve u zadnji tren. Nema kruha koji ja volim, pa ulazim u Lonijin dućan, tamo Chris Rea taman kreće vozit kući za Božić dok ja trpam prstiće ( pecivo, ne ljudske ) u torbu i plaćam. Vani magla gusta ko tijesto; ja imam viziju londonskog East Enda i onog manijaka šta se sit naubijo žena, pa mi drago šta je torba teška jer je unutra pronto za drvo i sredstvo za čišćenje kupaone i kutijica sa poklonom i mandarine i dvije limenke pive, sve skupa ima barem četri, pet kila. Računam - ak me ko i krene zaskočit u toj magluštini odbiću mu jetru i lijevi bubreg kad ga kresnem šta torbom, šta martom.
Dolazim doma, završavam zelje i slušam Gold FM, pa tu i tamo izleti i neka pjesma nevezana za sve ovo šta nam tek predstoji. Stiže junior, melje papar i ljutu papriku za kobasijadu koja nam predstoji u subotu, a kojoj će slučajno nazočit i dimnjačar jer treba očistit drugi dimnjak i kamin. A i dimnjačar je srećonoša, tu onda nema greške u manipulaciji mesom. Tak da između pranja tristo metara tankih crijeva očistim i tristo kila čađi. Odlazimo k junioru, ja nosim dinstano zelje i zaspim ko klada pred teveom dok su se pekle češnjovke. Probudili me za ručak, meni neugodno jer sam samo spustila glavu da pogledam Snjeguljicu i probudila se taman kad je princ dopjevo na bijelom konju. Nije pjevo All I want for Christmas, falim te Bože.
Najela se uneznano ( za one koji ne vladaju pojmom, to bi otprilike značilo da sam jela dok mi nije došlo slabo ) i otišla do tetka. Našla ga ko da sam se vratila trideset godina unazad, sjedi i sluša prijenos nogometa na radiju. Pa to nisam vidjela od djetinjstva, sjetila se odmah tate koji je to slušo na najjače i radio niko nije smio ni pogledat a kamoli prebacit stanicu dok ne završi "A sada sport i glazba". Popili kavu, malo porazgovarali i jedva pogodila u rođeno Brezje jer je magla bila gušća jedno šest puta od one jutrošnje gustoće.
Sad sam popila čaj od kamilice i bavim se mišlju da idem čistit tuškabinu. Al uz prigodne zvuke, znači u obzir dolazi samo disko muzika osamdesetih il kad krene žešće ribanje Azra.
Zvončići mi već izviruju iz ovog mog slomljenog nosa. Šta će tek bit kroz još petnajst dana, majko mila...
Post je objavljen 08.12.2019. u 19:41 sati.