Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/kakotikupus

Marketing

hedonist

znači vako. hedonist je oni koji uživa u hedonizmu, a hedonizam, usprkos mišljenju misleče da dolazi od frankizma riječ hedone je ipak grčkog porjekla a znači užitak, što bi značilo da je hedonist uživatelj za razliku od mazohiste čiji naziv je izvučen od prezimena pcihički poremečene osobe. pojam hedonizma tj. uživanja je prvi uspostavio grčki filozof aristip, otuda i grčka rič, učenik sokratov, koji je reka da čovik triba težit užitku ako želi da mu život bude ispunjen svakog dana.

onda su se u neko doba pojavili neki mračni likovi koji su rekli da život nemože bit užitak jer je sve patnja šta je utjecalo na onog leopolda von sacheru-masochu, po kojemu je mazohizam dobio naziv, seksualno ugroženog pisca, mora bit da je bija pisnik, koji je pisa takve opačine koje su nadahnule markiza de sadea isto pisca i plemenitaša koji je isto ima poremečene seksualne maštarije, jebate ovi pisci plemenitaši su svi bili ukurcu, tako da sam ja vrlo skeptičan u pogledu plemenitaških anamneza današnjih pisaca iz čega se odma da zaključit kako je oni sokrat bija pametan čovik koji baj d'vej nije nikad ništa napisa nego su njegovu mudrost u pisanom obliku prenosili njegovi učenici, aristip, platon i dr. i sad zamislite da su oni štrajkali. mi nikad nebi znali za pojam hedonizma, već bi i dalje živili u mraku baruna i markiza.

no, da se ja držim teme. dakle, svrha življenja je užitak. e sad, šta će kome bit užitak to je individualno. evo recimo mislečoj je užitak koknit vepra, dok je meni užitak tog vepra spremit na gulaš. no imamo problem, vepra triba oderat i očistit. e tu onda upadaju ovi premečeni kojima je to pičkin dim, ali ono šta zabrinjava je da to i njima predstavlja užitak, pa se onda oni znanstvenici, koji se ionako ne mogu oko ničega dogovorit, i dan danas pitaju da li je hedonizam tj. užitak nešto dobro ili loše?

ja mislim da hedonizam aristipove filozofske škole spada u nešto dobro jer je u njegovo vrime bilo skroz normalno koknit vepra, oderat ga i očistit i od njega napravit gulaš, jer uto vrime nisu postojali baruni i markizi nego je čovik sve radija sam i nije ima vrimena bavit se pizdarijama nego uživat u onemu šta je sam sebi pripravija. of kors, to onda nije bija pcikički poremečaj ka danas. danas, ako očeš uživat u hedonizmu ideš na gulaš od vepra u zlatni rog, dobru kapljicu ili kod perlice na janjetinu, jer bi te u protivnom proglasili pcikički neuračunjimov osobom, ka i one bosance šta su na balkonu u štokholmu zavrtili janje na ražnu, a ljudi se samo prepustili hedonizmu i nikad čuli za baruna masochu i markiza de sada.

Post je objavljen 27.11.2019. u 12:03 sati.