Marketing
Okrutnost…
Postoje ljudi koji vole pse, oni koji ne vole i okrutni.
Razumem one koji ne vole pse. Njihova ljubav je okrenuta nečem drugom.
Razumem i one koji vole pse, čak i one koji preteruju sa izlivima ljubavi. Pas sve vraća mnogostruko.
Ne razumem okrutne ljude.
Kupe, nabave, nađu, životinjicu. Neguju je, naviknu na toplo, leče, nahrane, čuvaju, maze i paze, ubijajući u psu njegove prirodne instinkte i glavno, zakone o održanju vrste, produženju vrste, borba za opstanak.
Kad kulminacija ljubavi psa dostigne vrhunac, gledaju u čoveka sa obožavanjem, verujući mu bez rezerve, ljudima dosadi se gnjaviti, šetati, nabavljati hranu, i izbace psa na ulicu.
Da li ste videli njuškicu, oči, nadu, poverenje koji ti psi imaju prvih dana svog lutanja??
Ako im bacite komad kruha odbiju, navikli su na bolje.
Trče za svakim nadajući se da će ih odvesti domu na koji su navikli.
Verno čekaju onog koga su voleli i verovali mu celog svog kratkog života. Pripadnike svoje vrste gledaju sa nepoverenjem, a ovi ih napadaju jer su konkurencija za nalaženje hrane, opstanak.
Kad se umore ispruže šape, polože na njih glavu i prate pogledom prolaznike. Da li će doći onaj koga vole, onaj koga obožavaju, centar njihovog sveta??
Užurbanost ulice mrakom jenjeva, šape su klonule, umorno shvataju, niko neće doći po njih..
Čudni zvuci. Opasnost?? Gde se sakriti?? Gde naći hranu??
Maleni, novonastali lutalica ne pripada nikome… Niko se za njega neće pobrinuti, a on ne zna sam.
Koliko može izdržati u ovom nepoznatom svetu nenaučen na snalaženje??
Nema ga već čitav sat. Da mu se nije što dogodilo??
Ne, ne, av, av, doćiće, vezao me je…
Voli On mene.
Brinem. Gledam u vrata, mnogi izlaze, ali Njega nema.
Av, av, av, evo ga, sunce opet sija, život je lep…
Idemo u šetnju pored reke.
Moj se gazda izgubio.
Nema ga već dva dana.
Gladna sam, umorna, kiša pada, bojim se još jedne noći provedene u mraku.
Mene niko neće…
Što sam pogrešila??
Samo sam ga volila svom ljubavlju svoga bića…
Vidi ovu malenu, izgubila se…
Av av, gazda, malena se izgubla, av av, pomozi…
Av, av, vrco, dođi kod nas, ne boj se av, av, av.
Čuješ li ti mene, dolazi odmah kod nas, ne boj se…
-Hm, da li da je primimo?? Sva je prljava. Kaže da je naša sestrica, fuj, lutalica jedna smrdljiva, sigurno ima buhe. Uličarka.
-Nemoj biti takva, povedimo je, gladna je i uplašena.
-Dooobro, av, ali nemoj posle da bude nisam rekla av, av,
Samo da mi daju povodac koji sam toliko mrzila.
Samo da me prime… av, av, izgleda da me hoće…
Av, ništa mi ne treba, samo me volite… av…av…
Post je objavljen 26.11.2019. u 16:43 sati.