Sirovo, surovo. Ljudi su pustili sve značajke normalnog i hrle kraju. Kraju koji će nas opet vratiti na početak. Bez plastike, bez slamki, kojekakvih oomota ispod omota od jeftinih proizvoda. Fascinira činjenica da za par kuna mogu kupiti neki ukrasni predmet koji je u plastičnoj vrećici na kartonu. Pa onda i ona izreka da više košta ambalaža nego proizvod. Imamo tako hiperprodukciju svega. Da mi je znati gdje slažu onu sezonsku ili katalošku robu koju stalno mijenjaju po trgovinama. Ja u nekim trgovininama od prenatrpanih štendera ne mogu proći a kad tražim svoj broj jedva mogu pomaknuti vješalicu koliko su nabite jedna do druge. I onda odem. Danas kupujem krompir I dobro sam se namucila naći par normalnih. Uglavnom ima svega ali nema gušta.
Post je objavljen 24.11.2019. u 19:05 sati.