Proci će vreme,
utihnuće želja
umorena i spotkačena,
na pola zastala,
negde sama trnjem okovana
i onda kada se
pritisne bol najjače
rukom sudbine,
izazvana suza teći će
kao kap istine,
da nešto je bilo,
želja i žar.
Teći će vreme kao reka,
neće stati niti presušiti
kao ova bol što ne prolazi.
Svaki je minut
za udisaj nevažan,
siv i ogrubeo
na svaku molbu i glas,
a nekada je značio.
Proći će vreme,
odlaziće u nepovrat,
kao reči što smo prećutali
ne znajući da to najviše boli.