Marketing
Pazite s kin bankarite!
foto:otočka
Kad ideš u mirovinu moraš odabrat banku na koju će ta sitnica pristizat. Naravno, uz ostalu papirušinu i to podnit davatelju milostinje.
A onda smo došli živit u Valu.
I gle iznenađenja!!!
Na cilen škoju nema poslovnice te banke. Pa se doskočilo. Otvorija se novi račun. Da se trajni nalog. Problem rješen.
I onda....
Banka je kupljena. Naravno, od stranog investitora. Tako mi branimo domaće i naše!!!
Pa su povukli stare kartice i izdali nove. A na novima logotip stare i nove banke.
U postupku izmjene kartica morala nanovo u banku. Pa opet iznova prezime pokojne matere, jesan li li politički izložena osoba i bla, bla, bla... milijun podataka. I dva milijuna papira.
Sve u vrime elektroničke revolucije.
Od dvi žene na šalteru svaki put nabasala kod iste koja nije uspila naučit svoj posal.
Žena starija. Vidin da baca na kaj i da ni otočka. Računan, nova je. Triba joj vrime za snać se. Pa san tako bila strpjiva. Strpjiva dobru godinu dana.
Bankarska srića me izdala. Baš svaki put me dopala ona. A nikako vridnica do nje. Koja odradi 20 klijenata dok ja dobivan vene na noge. Jer moja ima uvik kompliciran slučaj.
I dođen jutros ponovo. Triba mi nova kartica jer od 01.12.više ne važe ove sa dva logotipa. Ako to ne sredin, neću moć dizat ono šta inače puže po zemji. Moja penzija.
I opet naletin kod baksuza.
Kažem joj:
- nisan dobila novu karticu
- provjerite u sustavu di je zapelo
- i neka nova kartica stigne u vašu banku, jer u Valu ne dolazi niko, pa ni pošćer.
Muko moja, krenilo je kopanje po bidnon kompjutoru. Klika ona mišen. Gledan, iščitava Menu, pa stavke... ne zna di će. Kolegici vridnici neugodno. Red se gomila. Ljudi nervožasti. A i meni se već kupi u prsi. Toleranca od godine je bila dobre ruke. Al prikipilo mi. Smračilo mi se.
Nakon uru vrimena priskakanja srca pitala san, gospođo, znate li vi vaš posal uopće?
Odgovor je bija da se ona trudi meni pomoć.
Onda san prvi put u životu napravila ono šta nisan nikada.
A pitalo mi puno puta do sada. Kad naletin na bahate i nesposobne.
Otišla ja kod šefice poslovnice. I rekla da šta na šalteru drži nekoga ko nije kompetentan. Ko ne zna svoj posal. Istresla san tonu papira koje san dobila. I pitala šta sad. Jer da ja ne znan. Niti razumin.
Šefika me smirivala. Izvinjavala se. Nisan joj prva šta prigovara. Pregledala sve papire i konstatirala da je sve krivo napravjeno. Zvala u svoj ured onu vridnicu od kolegice joj. Koja mi je svaki put izmicala.
I cura sve sredila za tri minute.
Al moj želudac se ne da tako brzo sredit.
Mene, koju je tako teško izbacit iz takta, izbacila je.
A bila san godinu dana tolerantna do bola.
Dobro je govorila pokojna mater, budi dobar pa pojidi g....
Post je objavljen 22.11.2019. u 14:31 sati.