Marketing
Jakost
foto: otočka
Od velike vodusine, koja ne staje padati, oštećeni telefonski kablovi. Telefoni ne rade. Do interneta samo ako ponesen laptop u Kalos. Pa ostanen posli terapije popit kavu.
I signal moba ka žmigavac od auta. U pravilu ne mogu dobit nikoga.
Sad mogu stvarno reć da živimo u posvemašnjoj izolaciji. Molin Boga da ništa vanredno ne zatriba. Jer do civilizacije jedino auton. Pa 10 kilometara kaldrmon do prvog čovika. A ni brisači od auta ne mogu radit tako brzo da otvore bokun vidika. Naprosto, taki su dani. Ili bi na reklami rekli, ovo su oni dani u misecu.
Održavan stanje duha dobrin.
Šta je u ovakin okolnostima teško.
Al dobra san.
Naučila san bildat stanje uma.
Bez pozitivnih afirmacija ništa od života.
Samo žuti dani i godine.
Jučer me fizo rasteže. Cvilin u sebi od boli u ramenu. A ne bi pustila glasa da me živu zavidavaju.
I onda mi pogled padne na čovika s anputiranon potkoljenicon. Stariji ili mlađi od mene, teško mi procijenit? I odjedan put anuliran bol. I sebi naredin, trpi i muči. Nikad stvari nisu tako loše da ne bi mogle bit gore. I zato ja napredujen. Svakog dana u svakon pogledu sve više napredujen.
Nisu ovo surovi uvjeti za živit. Jer nan je čisto, prostrano, toplo i spize u obilju.
Ovo je surovo za stanje duha i uma. Ako nisi spreman. Ako te praznina proguta. Ako ti je huka vitra i valova većinska komunikacija. Ako ti pogled iz svih kantuna usmjeren na podivljalo i olovno more.
A ti ne znaš šta bi sa sobon.
Zahvalna san nebesima na vlastitoj formuli. Znan ja da bi i jači od mene posrnuli. Al ne dan se.
Ne dan melankoniji okupirat vlastiti teritorij. A ona iz prikrajka čuči i čeka.
Ne dan svoj integritet.
I suverenitet.
Ja san gospodarica sebe.
Puštan unutra koga oću i kad oću.
Drago mi je da su cure pokupile ovaj dio mene.
Tribat će im u životu puno puta.
Jake žene su uvik jake žene.
Post je objavljen 20.11.2019. u 14:44 sati.