Jesen u gradu je puna idile i romantike.
Od rane zore vrše se pripreme za odlazak u nabavku. Nosim torbicu.
-Susjeda, a vi ne spremate zimnicu.
-Spremam, spremam, sve sam završila.
Slika sa Googla
Gleda me skeptički, malo zaškiljiva, vidi se ne veruje mi. Kako joj objasniti da kiseli kupus kupujem od poznatih proizvođača od kad mi je imao ukus plastičnih vrećica. Stavila sam seme u zemlju, ali nije ispalo kupusa ni za salatu. Ko je kriv, ne zna se.
U soliteru se ne može otvoriti prozor jer svi peku paprike satima na onoj maloj ringli. Pokušali su peći u obližnjem parkiću i dečijem igralištu, ali su ih poterali. Šta ćeš ne razumeju se u pripremanje hrane na otvorenom.
Susjed sa trećeg kata zaglavio se u liftu sa dva bureta od 100 litra vina. Srećom sa njim je bio i onaj što štipa ženske u liftu, pa su si zapevali dok ih nisu oslobodili. Nisu se dali van, ali na kraju su morali jer su ih oni sa gornjih katova dočekali i lupali kišobranima vičući da su prljavi prasci kad se deru u to doba. Ustvari, bili su ljubomorni što se oni nisu zaglavili sa burićima.
Ono žuto lišće što tako krasno izgleda na slikama, nabilo se u podrumu na neku cev ili u cev, ne znam kako, ali deo solitera nije imao vode satima. neki ne romantični ljudi, ali čula sam tako zgodne psovke upućene upravitelju zgrade, opštini, gradu i svim odgovorno-neodgovornim da je milina. Pokušala sam zamisliti neke položaje iz tih rečenica kako bi i što trebalo da uradi ovaj onome a on onome, ali nisam uspela stvoriti sliku. Nisam dovoljno edukovana.
Ma sve prostaci… spremati zimnicu kao u srednjem veku.
Slika sa Googla
Sve se može kupiti preko cele godine.
Nego ja se zadržala sa postom. Idem rasporediti onaj domaći, ekološki krompir, luk, voće i još koješta doneto sa sela.
Zimnica je zimnica…
Post je objavljen 17.11.2019. u 16:36 sati.