Pregled posta

ŽIVIJO FEJSBUK

Kada su me u ponedijak doveli iz sale za koronarografiju i dok san doša malo sebi, vidim da mi telefon ni presta zvonit. Između ostalih, vidim da me on najviše put zva. Moran mu se javit jer ako od drugih doznade da san u bolnicu kalat će mi pozdrav. Gren ga zvat.
- Ca si Ti popizdi ovoliko put me zvat.
- Vo si namjerno napravi jer san Ti reka da ćeš napisat ca je bilo u subotu.
- Ne, kumpanjo moj jer san je evo drugi dan u bolnicu.
- Ne zajebavaj se Bebiću smanon.
- Ne zajebavan se i već san dobi dodatak jelima.
- Ca si dobi?
- Stent.
- Odma ću doć do bolnice.
- Ne dolazi sad, dojdi sutra, jer ću se moć pomalo i dizat. A ca se teksta tiće, njega san zgotovi i osta je napišen, triba san parićat slike, ali kako san sverši na hitni trakt na Sušak od teksta više ništa. Ali, da Ti ne bi bilo krivo ja ću dignut kada dojden doma taj tekst da budeš kuntenat.
- Pusti to sad na miru, odmori se Bebiću moj to je najvažnije, lako ćeš pisat te munješćine.

Već mi par dan neda mira. Dojdi ugrad, ca se deržiš toga Grobnika koda si tamo rojen. Ako ne bude dažilo doć ćemo dograda, ne baculaj. Jutros je bilo lipo vrime i ja i Mateo smo se uputili ugrad. Prvi na koga smo naletile je bi Marko Gracin fotoreporter Novog lista ki je taman litrateva kako već kitiju grad sa lampicami za Božić.
- Vidiš Ti Marko moj di smo došli, kada se ovo u Rijeku dogodilo u ovo vrijeme?
- Nikada, zato i bilježim taj događaj.

Pustili smo mi Marka da dela svoj posal, jutros je on dežurni fotoreporter i mora zabilježiti sve ono ca se dogaja u grad. A, nas dva smo prvi put šli u novo otvorenu robnu kuću "Zara" di je bila stara pošta na Korzo. Bome lipo su to uredili. Tri put je zva dok smo bili u robnu kuću.
- Dobro, misliš ti doć ugrad ili ne misliš?
- Di nas cekaš?
- Di ću vas cekat, ne u kondot.
- Evo nas za pet minuti.
- Ala dolazi više da ne škopjan.
Spustili smo se ja i Mateo ponovno na Korzo. Ima svita, naletili smo i na drugog fotoreportera Novog lista, Petra Fabijana. Govori mi Petar da smo danas mi čuvari. On sa dicon, ja sa Mateom. Takav nam je horoskop, Petre. Gedan njega kako sedi i verti se celo vrime, nervožast je.
- O, preuzvišeni gospodine dozvoliti ćete da van se pridružimo?
- Znaš ki ti je bi preuzvišeni? Bebiću cekan te ka Boga da cujen ca ti o svemu misliš.
- Ja o svemu puno toga misiln.
- Ma ne to nego vo ca se dogaja doli u Pag.
- Nebi to bi Pag da je tamo nešto normalno i da se nešto ne dogaja. Tamo je normalno kada je napak. A, ca se to u Pag dogodilo da bi vridilo naše pozornosti. To se tako danas rece.
- Je ćuhaš ti Radio Pag?

- Nimam ja vrimena za to, iman puno više glazbe nego ca će oni ikada imat i glazbu ku ja oću, a ne ku mi oni nameću. A, ca se govora tiće, tamo baš i nemaš puno govora niti ca pametnog cut. Nanka ko vrime je u Pag.
- Baš tako kako govoriš. Cigovo je to radio, Bebiću?
- Ca ja znan cigovo je to radio. Nidi san pročita da je njih par vlasnika te radio stanice i nešto grad.
- Živijooo Fejsbuk!

- Ne vici da se judi ne okrićeju za namin. Ca sad fejsbuk ima veze sa Radio Pagon?
- Ima, ima Bebiću i te kako ima. Da nima Fejsbuka, nebi zna ca se događa u Pag.
- Prije si govori da nima mene da nebi zna ca se događa u Pag, od kada si na fejsbuk ni Te više briga ni ca ja pišen.
- Koda ti ca pametnoga pišeš pa ću tebe čitat. Fejsbuk meni sve prenese i sa judima možeš čakulat, sve ti receju. Samo cekaju da se javiš i onda pocme debata. Jaci smo od svih političara. Vidiš na fejsbuk san vidi da je Pavina predstavi knjigu u Pag, a Radio Pag nanka slova o tome. Jesi čuha ovu novu emisju ku Škofunaro vodi na radio?
- Reka san Ti da ne čuhan Radio Pag i ne znan zac celo vrime tentaš sa tin Radio Pagon. Oćeš da ja ca kod recen, ali nećeš me navuć na tanki led, bez brige budi, nisan ja toliko nazad kartami koliko Ti misliš. Samo se Ti smiji.
- Znan je da ćeš ti napisat za nas današnji susret i da ćeš pisat po paški, pa san ti sti reć da se upišeš u škulu od Škofunara i barba Šime Goleše da te oni poduciju kako se govori po paški, a ne one besede ca ti pišeš, ki to razumi?
- Aha, to misliš na ono:- neku vecer reka mi je ded, ima puno lipih paških besed.
- Kako tebi možjani radiju.
- Samo Ti čuhaj Radio Pag pa morebit i Ti ku pašku besedu nauciš. Znaš ca mi je rekla teta Nevenka Zorika, kod mene je na terapiju. Molin Te Branimir nemoj Matea učiti govoriti po paški. Zašto teta Nevenka? Ma šta će mu to. Ali Mateo kada je u Pag govori po paški boje od mene.
- Nevenka je sestra od Romea?
- Tako je.
- Ni tu žensku nisam već dugo vidi. Pozdravi je.
- Bit ćeš poslužen.
- Da ne zaboravin, vidiš kako mi misli letiju prije nego pojdemo ća. Ni ti ni brat bi u Knežev dvor, ca će to reć, ca vi niste rod?
- To pitaj Valtera kad ga vidiš, ja Ti na to ne mogu dat odgovor. Ja Ti mogu samo reć da se u Pag jako dobro zna ki koga jebe.
- Oho, ova zadnja ti ima temelja, a ja san cele vrime bi siguran da se to nezna. Reka bi da si u pravu. Vidiš da vridi popit kafu sa tobon u društvo.
Nisu to bile jedine teme o kojima smo govorili. Govorili o sportu jer smo tu doma i jedan i drugi. Govorili smo i o postavljanju božićne rasvjete na Korzo. Reka je da Obersnel kopira Bandića i da se nebi cudi da se Vojko ispiše iz SDP-a. Pasali su i neki Pažni Korzon sa kima smo se pozdravili. Onda nan se pridruži i trener Dinko, smijali su se jedan i drugi i vikali da me je u jednon momentu bilo cram ca san sa njima u društvo. Sitili smo se i pokojnog Željka Čopa, koga smo pred nediju dan zakopali. Govori je o tome koliko je Čop voli košarku, ali isto tako koliko je volio i boćariju i svoje boćare sa Brajde. I sve tako dok nismo šli svaki svojin putem doma i odma mi je zapriti da ako ne dojden ugrad da će bit šušura.



Post je objavljen 14.11.2019. u 14:03 sati.