Često i prečesto zimi slušamo kako je zbog olujne bure zatvorena dionica A1 između čvorova Posedarje i Sveti Rok. I onda se da uputa o zaobilaznin pravcima.
Uglavnon, alternative ima.
Flota koja plovi Jadranom, iz istih razloga, u te dane ne plovi. Ako buri dodamo još jugo, jaku tramontanu i lebićadu, zatvor na škoju se umnožava. Zaobilaznih pravaca nema.
A malo kvalitetniji brodovi i trajekti prevaljivali bi ove pljuc dionice do kopna s lakoćom.
Al koga briga?
Valjda se oduvik nije isplatilo gradit dobre brode?
Valjda se oduvik nema novca?
Otok Lastovo je drugi svit. A njegovi mišćani građani stotog reda.
Koga briga?
Danima ne voze katamarani, trajekti. U slučaju najveće potribe ne voze po jakon vitru ni helihopteri.
Pa je umrit najlakše.
Znaju to Lastovci dobro.
A ni nama nije strano.
S terace gledan na ti lipi škoj.
I vidin južinu kako se propinje. Razularena i neukrotiva. I dođe mi žaj lipog otoka.
Žaj ljudi.
Žaj života koji, s pravon, odumire.
Gledan pobješnjele valove kako se hukom rasprskavaju o mrkentu isprid kuće. I već se ježin.
Opet miriše da ni s mog škoja ništa neće vozit. A kad ništa ne vozi s njega, onda se ni hrana na njega ne doprema.
Pa su police marketa i butiga poluprazne.
Ka da je koga briga?
Porez od škojarskog turizma ka zlatna koka za državnu blagajnu. Kapon i šakon zadiru u džep.
Al izgleda da je bolje ulagat u fontane i zlatne wcee, nego u doličan život na otoku.
Jer, i demografija bi se tribala događati samo u velikin gradovima. Ko j...otoke.
Dajemo harač, a dobivamo šipak.
Jesmo li dobili kanalizaciju? Nismo! Mi smo srednji vijek. Vile s bazenima i crne jame. Koje se usrid sezone ispunpavaju.
Jesu nan sredili ceste, koje se ovdi još zovu kozje staze?
Nisu!
Možemo li s otoka i do njega kad nan triba?
Bome, ne možemo.
Razumin da postoje uragani koji paraliziraju sve. Al, pobogu, ovdi ka da svako malo pohara Katrin.
A mi, zatočenici Alcatraza!
Lako je selit urede iz županije u županiju.
Ali uredit osnove života, malo morgen.
Koga briga?