Ležim u krevetu, ušuškan i s kapcima spremnima za osmosatni odmor. Kišne kapi udaraju o prozorske rolete i stvaraju savršen ugođaj za spavanje. Najednom čujem komarca kako mi zuji kraj ušiju. "Koju pičku materinu oni još uvijek letaju?! Zahladilo je i nek se nose tamo odakle su i došli!" - rekao sam u sebi.
Kad sam ga vidio na zidu, u vrlo kratkom roku dobio je svoju lekciju iz peglanja, ali sam se zato ja razbudio. Pala mi je na pamet poslovica Više zuji nego meda daje ili kako već ide, pa sam se zapitao koliko ja zapravo zujim, a koliko meda dajem? U tegli ima nešto malo, ali je li to dovoljno? A tko mi i može reći koliko je dovoljno?
Osim toga, komarci i piju krv. Ja je sigurno pijem određenim ljudima u svom životu, ali imam osjećaj da je netko i meni pije. Ja sâm.
Je li zujanje nešto nužno loše? Ja mislim da nije. Zujim i zujat ću sve dok me netko ne prilijepi uza zid.
Post je objavljen 21.11.2019. u 02:18 sati.