PMS je nekad dost grda stvar kod žena.
Hoću ići u kino, dogovoreno s kolegama, idemo. Radimo do 17, film je u 19.
A jel ipak nebi išli?
Naljutila sam ih ono baš!
Oprostite, ipak idemo.
Ali baš moramo?
No, ajde, idemo.
I išli smo fala bogu..
Javiš mi se, sretna sam, ali zake mi šalješ..
Ne javiš se, to mi je skroz okej, ali daj javi se.
Opet mi je skočil trbuh, nebum više jela danas, ali daj da si još složim bombastičnu večeru za kraj.
Mmmm, vikend napokon! Izležavanje cijeli daaaan, s keksima i krokićima, čaj.. milina!
E, boli me glava od ovolkog ležanja, zake mi život prolazi ovak?
Čekaj, kad sam dobila ove bore oko očiju? Ma to su bore smijalice, smijem se non stop, i kad treba i kad ne treba.
Ali možda su od plakanja, isto vrijedi ko za smijanje.
Udomila sam još jednog mačka, preeesladak je!
Zake sam ga udomila, samo sam Macu spojebala koncept življenja.
( btw, ko god veli da podjednako voli svoju decu, laže! :D )
Za 12 dana mi je 32. rođendan. Kaj mi je skroz kul i nemam nikakvih problema s godinama, štoviše vjerujem i osjećam i znam da mi najbolje tek dolaze! Osjećam se bolje, sposobnije, jače, čak i ljepše no ikad! :)
No PMS ti sve to hiti h vodu.
Wtf? 32?? Kad? Zake? I još si solo? Lani si bila sretna i zaljubljena u ovo vrijeme, a ovaj ročkas slaviš ko solo kreten kojeg niko neće. Jer si neozbiljna, blesava, a nisi ni neka ljepotica.
Đizs.. je li moguće?
Kolko fucked up moraš biti da ovak misliš o sebi?
Ali, to je sve neki vanjski utjecaj, mislim.
Volim se stvarno. Kad bi pitala samu sebe :
Would you like you if you met you?
Yes! I am fucking awesome!
Ali onda se desi instagram, fejsbuk, televizija...i prerasla sam to sve, zbilja jesam. Da znam da je to sve fejk i iskrivljeno, i da se sreća nalazi u drugim stvarima ( odnosno u meni samoj ).
No, ipak je tu taj neki strah, duboko u meni, koji mi baca bubice u uho.
Pa imaš 32 godine, pa moraš naći partnera, srediti život, skrasiti se..
Ovak na prvu, sama sebe uvjerim da me fakat boli kuki za to. Nije mi najstrašnija stvar ostati sama čitav život.
Ali...
I onda hoćeš biti lijepa, biti zgodna, privlačna muškima.. i kad vidiš kaj je njima zgodno i na kaj se kvače, malo se zbediraš. Jer evo, nemaš uopće guzice, imaš tri šlaufeka na trbuhu, podbradak, borice oko očiju i fali ti šestica kaj se vidi dok se veselo smiješ svaki dan.
Znam ja da postoji tam negdi jedan kojemu je baš sve ovo super kjut, ali di ga naći? Na društvenim mrežama di se nagleda svakojaka "savršenstva", pa ga to omamljuje i muti vid da vidi zapravo ono kaj hoće i kaj mu treba? Pa si misli da mu ipak to ne treba, takva jedna smiješna, romantična, pomalo luda.. već bolje lutkica koja šuti i izgleda lijepo, da se svi dive kakav su krasan par.
Teško je to. U današnje vrijeme naći osobu za život.
Niti izlazim, niti sam na tinderima i sličnim bedastoćama.. kuća-poso-poso-kuća..
Ostaje mi samo da me zagleda na putu od Stubice do Zagreba, u autu dok pjevam iz petnih žila, zapiše tablice i traži me po fejsu, radio stanicama i na bilbordima!
WoW, to bi bilo genijalno! :D
Jebeš insta, jebeš fejs, nađi me vani, prek dana, u pekari, banci, konzumu, pa čak i u Pevecu!
Čekam! :)
Kaja over&out.
#findmewhereyouthoughtyouneverwill
#živioPMS- upravo sam postala dobre volje! :D
Post je objavljen 09.11.2019. u 18:07 sati.