Marketing
DA SE NE ZABORAVI - BRIMENICE
Na Potoku
1993.
Brimenice, sići, teće, svako jutro, svaku večer,
na Potoku, na Kantunu, sve u trci i balunu!.
Inadu se, suju, viču, jedna drugon kune sriću.
Ko je prvi jutros bijo i svoj bronzin obisijo?!
Nije lako brigu vodit i u priši fatat zgode,
oprat, skuvat, vrtle zalit, napunit sve sude vode!
Ma je draga ova trka od Kantuna do Lištuna,
Ispod kule, Marinete, niz kongule, uz kalete.
Proklet standard, televižjuni, vode ima po komodu!
Di su lipi konfužjuni kad smo išli fatat vodu?!
Piše tako teta Albina Tomić na svom blogu, koja govori da stoji iza svojih besed i da nikoga ne vriđa. Teta Albina me kroz svoj blog i pisme ke piše torna u ditinjstvo, i besede ke pomalo išćezuju u našen gradu.
Ovo su bila vrimena kada su brimenice i te kako bilo od potribe. Kako za litnjih suhih dana, isto tako kada se tergalo.Ca su to brimenice?
Da je to bacva, morali bi odgovorit da ni. Da slići na bacvu, samo jednim delon. Kuda god san iska tu besedu, svuda san naleti da su brimenice minijatura bacve. Možda je to i tako, ali po svom obliku ja se ne bi tin složi.
Brimenice su nacinjene tako da bi se mogle stavit na tovarov samar. Ni svaki ima tovara za nosit brimenice,pa su se brimenice i na škinu nosile.
Zadnje brimenice sam vidi u novajskom Gradskom muzeju ke u Novaju zoveju "Brenda".
U Primorju zoveju "Brentača".
Bile brimenice, brenda ili brentača u bremenitim vrimenima bile su potriba, jer se sa njima svako vrime moglo preživit i nikakvo brime ih ni moglo satrit.
Post je objavljen 06.11.2019. u 14:08 sati.