Nama muškarcima se ne da da izražavamo osjećaje. Mi tribamo bit alfa mužjaci, apslutni kuleri koji nikad ne plaču, jer, plaču samo pičke i tako. A sad da govorimo o ljubavi između dvoje muškaraca. Ja san ima fazu kad su me privlačili muški, al nije ovo post o tome. Nego, iman prijatelja s kojim mi je u jednoj fazi života dolazilo da legnem negdi i mazimo se, milujemo, ne seksualno, nego ono, kao neka prijateljska ljubav, razmjena ljubavi i nježnosti. Ne bi moga se ljubit u usta s njim il seksat se, to nije to. A ima san i još jednog prijatelja kojeg san tija ljubit koliko mi je drag. Al ni jedno ni drugo se nije desilo, naime, obojica su u datom momentu imali cure, a i da nisu bilo bi pitanje bi li se išta od toga desilo. I priznajem, mene je strah jednog takvog iskustva, plaši me i ugrožava mi identitet. Bija san preplašen i kad san to osjeća prema ovom prvom prijatelju. A zar ne bi bilo puno lipše, da živimo u slobodi da možemo razmijenit ljubav na taj način, žena sa ženom, muškarac sa muškarcem? Ali naše društvo je tu stavilo tabu i iako smo daleko odmakli od plemenskih društava i dalje imamo tabue koje nas je strah prikršit. Možda se čak ne tribamo ni vezat mongamno, možda, a možda i monogamni moremo razmijenit nježnost s drugom osobom. Ne znam, sad koliko je ovo što ja pričam spojivo s monogamijom, al je u najmanju ruku šteta što se ograničimo od tih, u biti prekrasnih doživljaja.
Ovaj bend mi je nova zaraza:
Post je objavljen 03.11.2019. u 22:51 sati.