Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/iskonskipag

Marketing

KAD ZADNJA URA ZAZVONI




Ma kako teško i žalosno bilo coviku u nekim životnim momentima, ipak – sve pasa i dojdeju critniji dani. Ako ništa drugo, sve ti nekako gre niz ruku, i cutiš da je lipo živit.


Pred namin su Svi Sveti i Dušni dan. Vraćaju se uspomene na sve naše drage kih više ni meju namin. I oni su nekad ćutili da je lipo živit. Kada je došla zadnja ura, morali su partit, od kuda se nazad više ne torniva.

Takvih tužnih momenti je od kada je i vika. U životu ti ki put dojde da bi najradije poša za njima kada ti kroz glavu projde da je njima boje nego namin, jer ih više ni jedna briga ne mori. Takve misli berzo nas prepasaju uvik sa nadon da ispred nas uvik ima ca nas riva naprid i ca nan daje kuraja za život.

Na ovi dani kada se sićamo svih onih ki su pošli, kih smo izgubili, nosimo cviće i krizanteme, palimo šterike i lumini, kako bismo in odali naše poštovanje, naše sićanje na njih. Tuga dušu stišće, suza na oko fermiva, molitva potece. Stojimo tako na misto di počivaju naši najmiliji gedajuć te šterike ke goriju, ke daju teplinu, teplinu života i svo to cviće ko miriše, može zapocet tihi razgovor sa njima kao da su oni sa namin. Mi, ki smo još uvik tu, svidocimo današnjem vrimenu. Pratimo druge kad njima zadnja ura zazvoni. Nekid drugi će i našu uru preživit. Život gre naprid.



Post je objavljen 31.10.2019. u 15:40 sati.