Hi :)
Nda, evo me s dvije-tri pametne :P
Upravo sam se vratila od svojeg doktora. Niš mi nije, no to sam i sama znala.
Sjedim tam u čekaoni, gledam te stare ljude, slušam kaj imaju za reći.. i osjećam se glupo.
Jer mi apsolutno niš nije, samo me malo grlo boli jer sam se jučer navečer nagutala hladnog zraka i hodala bez šala i marame oko vrata, pa danas jedva gutam.
Ja nebi ni išla doktoru, ne znam kad sam zadnje bila... ali kolege s posla su me malčice splašili, rekli- odi vidi, da nije gnojna angina ili tak neke.
Reko ajde.. idem.. a možda i dobijem par dana bolovanja :D :P
Niš od toga, zdrava sam ko Zdravko Dren.
No, dok sam već tam, dajte mi uputnicu za vađenje krvi, čisto da si dodatno potvrdim da sam zbilja Zdravko.
Vjerujem da svaka bolest dolazi od emocija. Da, čvrsto vjerujem u to. Kad me boli koljeno, to je povezano s nekim mojim emocijama koje ili zadržavam u sebi, ili sam ljuta na nekoga, ili nekome ne mogu oprostiti...
Kad me boli glava, točno znam kroz koje sam negativne emocije taj dan prošla. Osjetila nezadovoljstvo, gubila kontrolu, slušala negativne izjave oko sebe i upijala i vrtila ih u glavi...
Nažalost, nisam svaki put tolko jaka da se uspijem vratiti u normalnu, nekad sam tolko iscrpljena da nemam snage poradiit na tome, pa popijem tabletu.
Uff, što mrzim tablete! Ne vjerujem tabletama ni malo.. vjerujem da na moment zakamufliraju bol, vele joj:
psst, ajde sad malo tiho, nek ona misli da smo riješili problem.
Ali.. problem je i dalje tu. Ni jedna tableta ne može napraviti da problem nestane.
Duboko vjerujem da to samo mi možemo.
Da sad saznam da sam teško bolesna, ne znam kolko bi imala snage samu sebe izliječiti. Vjerojatno bi se obratila doktorima i dozvolila da me našopaju lijekovima, ali znam da to nije ispravno.
Jer.. kak sam gore napisala- svaka bolest dolazi od emocija i psihičkog stanja.
Morala bi se vraški potruditi da opet dođem k sebi, da budem Zdravko koji trebam biti.
Morala bi promijeniti cijeli stil života, morala bi promijeniti kompletnu prehranu, a najbitnije- morala bi sklepati totalno drugačiji mindset i početi razmišljati full pozitivno i postati najbolja verzija sebe.
Na taj način bi se tijelo vratilo u sklad i harmoniju, bolest bi nas napustila, a život kakvog do sad nismo poznavali bi pokucal na vrata na najveći, najljepši mogući način. Milina!
No, jako je teško konstantno biti najbolja verzija sebe, biti happy all the time, pozitivna osoba i dijeliti sreću na svakom koraku.
Da se razumijemo, nema ljepše stvari od toga! Kad se nalaziš u takvoj poziciji da ti je sve lijepo, da svaki dan gledaš ko dar, sve ljude i situacije oko sebe gledaš ko blagoslov- za takav život bi potpisala odmah!
Ali.. nekad je lakše biti loše. Razmisli malo. Kolko je lakše biti ljut, bijesan, mrzovoljan... prejednostavno je predati se takvim emocijama.
Dok za sreću, radost, ljubav, razumijevanje trebaš ipak malo truda. Nekome i ne treba, neko je već debelo u tom fazonu i svaka mu čast :)
Ljudi su naučeni biti loše, i onda su svi oko njih krivi za to, jer opet je lakše okriviti nekoga drugoga, a teže shvatiti da smo si apsolutno sami krivi za sve stvari koje nam se događaju.
Imamo izbor.
Dobro jutro, hoćeš dobro ili loše?
Okej, evo ti.
Ali da bi uopće došli do tog pitanja, treba puuno puno raditi. Kolko god zvuči jednostavno, tolko nije.
Nekima je skroz normalno biti loše, biti u svojem nekom mračnom oblaku, misliti da je život takav,..
Dok je drugima to nezamislivo i ne kuže kak ti može biti tolko loše, gle kaj sve imaš!
Dolazimo do tog mindseta na kojem se radi i radi i radiii.
Meni može biti tolko loše, zbilja može.
Starci mi nisu skupa više, imam polubraću koju ne poznam i ne osjećam ih ni najmanje. Ostavljena sam na najgori mogući način od svoje ljubavi života, nisam se imala kam vratiti, doma nije bilo mjesta za mene.
Našla sam kuću, uzela brata sa sobom da ga maknem iz kuće u kojoj živi tatina nova cura i njihovo dvoje male djece.. Kuća se prodala, kam sad... ajde, našla sam drugu.. dolaze vlasnici iz njemačke doma, hoće spavati u kući, selimo van na 10 dana... stalno neki drek. I mogu cmizdriti i žaliti samu sebe i buuuhuuu kak mi je bilo teškooo..
Na kraju krajeva i je, bilo mi je. Ali sam ipak birala ono dobro. Zahvaljujući zdravom umu i velikom srcu- sve mi je to okej.
Okej, nek moji nisu skupa, tak je možda bolje za njih. Okej, nek više nisam s dečkom, tak je definitivno bolje za nas. Okej, nek sam u drugoj kući, pa kaj sad... idemo dalje.
Sve se događa s razlogom.
Opet sam skrenula i krenula u nekom drugom smjeru, al sve je to tu negdi :)
Zapravo sam htela reći kak moraš sam odlučiti kakav hoćeš biti, kakav život hoćeš imati. I kad odlučiš kak hoćeš, i kad shvatiš kaj je najbolje za tebe, onda ti nikakve tablete, nikakvi doktori nisu potrebni u životu.
Da su oni stari ljudi iz čekaone danas znali kak treba živeti, i kak se osjećati, nebi danas tolko kukali.
Usudim se reći da za svojega života nisu uvijek bili u skladu sa samim sobom, nisu pazili na sebe i svoje emocije, već su možda trčali za krivim stvarima ili ko zna kaj.....
Ja samo znam da ak hoću doživiti sretnu i zdravu starost, moram biti sretna sama sa sobom, moram znati prave životne vrijednosti, ne imati loše misli prema drugima, a bome ni prema sebi. Ne osuđivati, ne kažnjavati, ne ogovarati, ne uplitati se di mi nije mjesto, već pokušavati biti fer prema svima, pomoći onima kojima treba.
Isto tak znam da se trebam što manje nervirati, smanjiti razinu stresa, shvatiti da je sve prolazno, i da je sutra novi dan.
Život zbilja može biti lagodan, samo si ga tak moraš i složiti. Moja je tajna da rijetko kaj shvaćam ozbiljno :)
Najozbiljnije stvari su mi zdravlje, osjećaji i odnosi s ljudima i prirodom. Ostalo je show :)
Da sam bubamara npr., nebi ni znala kaj je posel. Vjerujem da je bubamari bitno da se napapa, bude sretna i uživa u svakoj sekundi svojeg života.
Kaja over&out.
#fuckIt-letsDance
Post je objavljen 28.10.2019. u 15:27 sati.