Na FB-u ispala slika slatki mali kosooki jede neku sitnu klopu štapićima.Nekidan sam spominjala jednog takvog malog, nema dve godine u njemu, a kaj jede rižu štapićima, e ne da sam mu jalna nego se oću ubii (još ne, čekam penzijicu da sjednem državi na teret). Mene su jednom otpeljali u japanski restoran, štapiće sam si zela doma, to ja nemrem, to letilo po celoj sali pa mi predstavnik te jedne firme žical kelnera jedne nove za doma. A kad je kći čula da sam sushi nabila vilicom, skor ju je šlak strefil, veli to ti je svetogrđe da gorše nemre biti.
Svakakvih bontonova ima. Došel mi na ručak jedan Turčin, natuca nekaj hrvacko-nešto jer mu je ćaća s tromeđe (Sandžaka) i govori mi ti i sve u muškom rodu, ja se jedva suzdržavam od smeha - pa se zabuni, meni turski, kćeri taj hrvacki, pa se čudi kaj ja ne odgovaram. Uglavnom frižider je sadržaval točno ono za dve osobe, njemu sam spohala nekaj picekovine, njoj pajcekove šnicle. Vidim ja gleda on te šnicle al čkomi. Jede isključivo desnom rukom, a kad mu je rižibiži skliznul s tanjura, on to vraća levom rukom, dobro. I odoše oni u grad da čovek vidi što je grad, a ne Istanbul, ono selo, i kad se vratila pitam ja kam su išli. Veli ona išli smo se najesti. Reko pa kaj nije bilo dost, doduše više nisam niš ni imala za ponudit. Pa kaj ste jeli. Veli ona otišli smo na kobase na Trg i zalijali kuhanim vinom. Reko mašallah! Jel on zna od čeg se delaju kobasice i jel zna da u kuhanom vinu ima i vina, tj. alkohola. Da zna al da je tak fino mirišalo... I da bu Allah oprostil (taj Allah nešto tolerantan tu kod nas).
Mama (Turkinja) jednog mog mladog prijatelja (Turčina) zvadi flašu viskija iz ormara, tam otraga iza plahtih, toči si, gucka, veli za prehladu bolje do čaja; donesla veli sestra iz Njemačke, dobar taj viski, a i ona svinjetina u Minšnu bila skroz jestiva. Ja se čudim reko jel ona čula za islam, jel čula za Allaha, veli je to bu on njoj oprostil, ko je videl to zamijerati, klanja ona redovno.
Učila sam decu jesti ono ko u restoranu. Mlađi je levak al navodno vaš oni stopostotni režu desnom rukom (šnicl, papir škarama i to) i jede dete sve po JUS-u, pardon HRS-u. Tu ni bilo puno posla. Ali ovo starije samo kaj juhu ne pojede z vilicom, zato i stavljam tolko fidelina. (e sad ko se seća kaj su fidelini, testo za juhu)
Sad novije odnekud se ukazala ko majka bož'a lepa japanska zdelica, mislim da je to s nekog takmičenja japanskog jezika. To! se zove porcija za juhu. Ne proleva se ko ovi naši tanjuri kaj nemreš metnut juhu nutra, zgleda ti ko da je samo tanjur mokar. Njupa dete, niš se ne proleva. I još je nepristojno ostavit na primjer zrno riže, sve to oni posrčeju, daj zamisli kod nas u EXplanadi posrkat juhu iz zdelice. Meni je upravo u tom hotelu jednom opal, ničim izazvan, šnicl na krilo, ja ga vratila, kaj ću, na tanjur i nastavila jesti, mislim da je mojoj tadašnjoj prijateljici Nadi još i danas neugodno, živa bila.
Pa su se kesili Edit Pjaf kad je popila onu vodu s limunom kaj su joj u restaču donesli da si ruke opere (valjda posle škampih na buzaru), kaj ima veze, žena bila žedna, a nije znala. Kad je pjevala niko se ni kesil toj improviziranoj limunadi. Napišite pravila prije gošćenja!
Kad gledaš lava kak jede creva, ne čudiš li se kaj prvo ne pojede batak?
Ima toga dakako još neg me sad preseklo. Tam smo Đurđa i ja pile pive na krigle, joj bu nam svakoj po jedna velka krigla preveč. Pa smo nakon jedne naručile i drugu, di bum se ja nosila sa Zagorkom i to u birtiji K Zagorcu... Jednom me jedan Berislav fural na ručak u Zagorca, prisiljeno zelje, restani krumpir i frtalj piceka. Seli vani, atmosfera ono karirani stoljnjak i to - batećuk, strogi centar grada a ti jedeš takoreći u šumi. Prolazi kuharica sva okrugla, sa širclom, vesela, sve pogleda, ma ko mama nama svima, deca, kaj, jel dobro, dajte mladi gospon kaj se mučite, veli ona Berislavu, ko je videl picekovinu vilicom i nožem jesti, ovo je domaća kuhinja, lepo batak v rukice i papajte. On sretan ko beba, sećam se rekel je da mu je stara bila stroga i sve nekaj po pravilima, a ovak bu se bar najel.
Ne znam di je Berislav danas ak je još živ, ali se spominjem matere i oca Bandiću pa da su mu triput mrtvi, gradiš nebodere, vodoskoke, centar grada ti vapi za obnovom, vrati nam Zagorca i kavanu Korzo, a i kad je gužva ujutro i popodne, pusti Ero koji bus i tramvaj prek Novog Zagreba više, bar dva na sat, patimo!
Post je objavljen 27.10.2019. u 15:48 sati.