Kontakt s vlastitim bićem je neophodan. On je i prirodan. To nije ništa misteriozno. Ako bi okolina to poticala od malih nogu, onda bi sve išlo vrlo spontano. Struke kao što su psiholozi i psihijatri bile bi nepoznate i nepotrebne.
U ovakvom okruženju kakvo imamo, biti u svom biću je apstraktno, jer rijetko tko je tamo i to je uzrok svih nesreća, osobnih i globalnih. Zato je važno pronaći svoj ikigai, jer kroz aktivnost koja nam je vrlo bliska, s kojom smo vrlo povezani, mi dolazimo u kontakt s našim davno izgubljenim i zaboravljenim bićem.
Post je objavljen 25.10.2019. u 08:02 sati.