Marketing
Vala
U Gradu san uvik znala da je vikend. Ako ništa drugo, nisan radila u firmu. Onda bi već u petak popodne čistila kuću. Vikendon bi ručak bija kompletniji. Ispunjavala san mojima gastro želje. Navečer bi dolazili prijateji. Nediljon obavezno kava i druženje s Glorijeton. Ponediljkon bi na posal dolazila nekako posebno ispunjena. Donija bi se i koji vikend kolačić za počastit. Uz kavu. Svi smo imali o čemu pričat taj prvi radni dan u tjednu.
Vala ne poznaje datume. Ona zna za dan i noć. Za bonacu. Južinu. Tramontanu. Maestral. Lebićadu. Buru.
Zna za utihu kad sve zastane. Kad se pari da ništa ne diše. Kad se tren zaustavi ka na Mihanovićevin slikama.
Vala zna i za sinje more kad sve huči. Kad sve sliči na smak svita.
Šta će Vali subota, utorak, srida? Šta će Vali miseci? Datumi?
Tu vrime teče bezimeno. Kontinuum prostor-vrimena. Bez zareza. Teče s lakoćon i pitkoćon. I često nan ni ne pita znati koji je dan u tjednu. Nije svakome dano uroniti u ovi bezdan. Stopit se. I to pripoznat.
Znan ja da nas troje idemo stariji. Da se zbrajamo. Al prostor-vrime za to ni briga. Pa mi se čini da ni nas ni briga. Ka da se sve zbilo u jednu točku i ona je sama po sebi sve živo.
Vala je često iluzija. Opsjena. Varka. Ka koprena nad stvarnin životon. Izmaglica. Pružaš ruku nešto dohvatit, al ti izmiče.
Vala je često i sudar svjetova. Big bang sa vlastitin jastvom. Kad ne možeš iz svoje kože. Al vrime-prostor teče i moraš dalje. I po mogućnosti uvijek bolje.
Vala je terapija. I antiterapija. Izazov. Ali i rješenje. Toliko san već dugo u njoj, a još otkrivan šta ona sve je. I šta nije.
I kad mi je mrska moran se naklonit blagonaklonosti kreacije koja ju je učinila neodoljivo lipom.
I kad je volin, klanjan se s ushitom svakoj sekundi u kojoj se svjetlost lomi u kapljici mora. I čini je nestvarnim utočištem u vremenu i prostoru koje globalno obiluje tolikom neljudskošću.
A meni podareno ovoliko ljepote i mira.
Post je objavljen 19.10.2019. u 16:55 sati.