Ne znam ni od kud da krenem s pričom. Doživljaj je nesvakidašnji, za mene sasvim neobičan, frendli i tako nekako umirujući. Grad je pun parkova i zelenila s tri slana jezera usred grada.
Ovo je bilo tek prvog dana, prva setnja, pa nema previše detalja,
ali pravu bosansku kavu nisam mogla odbiti,
kavu koju je začinio ulični svirač.
A onda, navečer, kad se svi skupimo, ekipa u rasponu godina od 30 do 50, rasporedimo po stolu klopicu ( ne možeš biti u Bosni i izbjeći ćevape, bureke i pite ),
pa do gluho doba noći igramo društvene igrice i smijemo se do suza, a ja ... a pobogu, uživam u tom temperamentu i vrlo maštovitim psovkama koje upućuju jedni drugima ... sve bez ljutnje.
Eto, za sada samo zrnce doživljaja.
Idem smazati neku od pita ...