U toku molitve Alahu u sarajevskoj džamiji
začuje se kako nešto pada uz strahoviti tresak u dvorište džamije.
Svi istrče napolje i vide Fatu kako leži umotana u lance i doziva pomoć.
Prvo je upitaju:
Sta je, Fato, jesu li te napali četnici?
Fata samo mumla.
Na to će jedan:
Pustite mene, ja sam hećim. Fato, reci mi, bona,
čega se posljednjeg sjećaš?
Fata jedva promumla:
Ja... ringišpila u Hadžićima!
Velike poplave zadesile naše područje, a Mujo stoji na drugom katu.
Dolazi po njega spasilački čamac i zovu ga da se spasi. Kaže Mujo:
Ja vjerujem u dragoga Allaha, on će mene spasiti.
Sutradan Mujo na četvrtom katu, voda došla do gore.
Opet dolazi spasilački čamac po njega i zovu ga opet:
Hajde Mujo, vidiš da je sve gore i gore!!
Neću ići, ja vjerujem u dragog Allaha i on će mene spasiti! - reče Mujo.
Sutradan Mujo na vrhu zgrade, dolazi spasilački čamac i zovu
Muju da se spasi, ali opet ista priča, Mujo vjeruje u Allaha.
Taj dan, Mujo se utopi, dođe kod Allaha i kaže:
Pa Allahu, ja vjerovao da ćeš me ti spasiti, a ja poginuh!!
Kaže Allah:
Pa šta se praviš budala, tri puta ti šaljem čamac, a ti se praviš budala.
Mili moji i dragi,
Prvo da vam javim najvažnije: Živ sam!
Zatim još jedna dobra vest:
Ne mora da se plati otkup za moje oslobođenje!
Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista.
Čuli ste da su me džihadisti oteli sa građevine dok sam radio
na mešalici ovde u pustinji zajedno sa kolegom Stamenkom.
Mogu vam reći da je na početku bilo čupavo.
Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp,
a zatim skakali oko nas mašući puškama i vičući nešto o Alahu i Džihadu.
A onda su sve to snimali kamerom. Kažem ja Stamenku da
će izgleda da traže za nas otkup.
Onda smo ga najebali burazere - kaže mi Stamenko.
I zaista, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi.
Ukinuta zadnja državna zajednica, a još nije došao
naš novi ambasador. Onda su zvali tu firmu kod koje smo radili.
Ispostavi se da je gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu
i da ga mi uopšte ne interesujemo.
Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd.
I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena
popravio neki njihov rashodovani tenk jer sam bio tenkista na Kosovu.
Oni su se silno iznenadili, a ja sam objasnio da je to sitnica.
Stamenko ih je učio gađanju iz ručnog bacača, on je bio na Vukovaru.
Ja sam im posle očistio topove, jer sam u vojsci u Bosni bio artiljerac
a Stamenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom
dok smo se krili od NATO pakta.
I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista.
Plata je bolja nego na mešalici, a bolji su i uslovi,
tako da se ništa ne brinete - čim mi istekne ugovor, eto mene kući...
Srdačno vaš Milivoje
Žali se musliman Bogu:
- Bože, što si takav, i Srbi i Hrvati imaju svoju državu,
jedino je nama muslimanima nisi dao.
- Dao sam ja vama i kurac, pa ste ga unakazili.
Što bi tek od države napravili!
Kada je kroz istoriju muslimanima bilo najteze?
-U kamenom dobu,kada su se morali kamenom sunetiti..
Sjede muž i žena na klupi u parku i kaže žena:
-"Kako je romantično, na što te podsjećaju ove zvijezde i mjesec?"
Muž:
-"Uhh, dužan sam hodži hiljadu maraka."
Došao Zagrepčanin u Sarajevo, ušao u kafić i naručio:
– Prosim vas jednu kavu!
– Nema – kaže konobar.
– Nije Hrvat, možda je Srbin, misli si Zagrepčanin, pa kaže:
– Moliću jednu kafu!
– Nema – opet će konobar. Gost je sada siguran da je
konobar Bošnjak, pa ispali:
– Molim vas kahvu!
– Ma nema, ba, vode, đe’s navro? – odbrusi mu konobar.
Post je objavljen 17.10.2019. u 06:30 sati.