Marketing
Kamena s ramena
Rame je obilježilo ovo lito. I udaljenost Vale od svega urbanog. I moja prepoznatljiva tvrdoglavost da likare zaobilazin u velikon luku. A onda je kasno završilo dijagnozon operativne rekonstrukcije puknute tetive ili čak rekonstrukcijon ramena. S desnon rukon nisan mogla ništa. Odlipit je od tila. Bolilo me misecima. Bez prekida. 24 ure na dan. Operaciju san odbila.
Onda san zaorala po Kalosu. I po Splitu kod čere. Tribalo je hitno krenit s istezanjen ramena priko razine boli. I puno puti mi je bilo lakše rodit, nego proć terapije. Al ja san vojnik u glavu. Pa kad san zacrtala, više ništa ni bilo upitno. Fizio ili čer bi pitale jel boli? Suze su kapale, a ja san govorila odrešito NE.
Povećala san opseg pokreta ruke. Rame i lopatica još izliću. Al bit će i to sanirano. Uporna jesan. Trpeća jesan. A tvrdoglava najviše. Terapije će trajat misecima. Nema veze. Jer, bit ću dobro.
Puno puta mi se vraćala slika kako san u banju otresla na mokre pločice. Sad mi je jasno da san prošla najlišije šta san mogla. I zato ne kmezan. Zahvalna u svojoj trapavosti da san razvalila samo rame. Ne glavu. A bili su milimetri u pitanju.
I u takvon stanju smo odradili sezonu. On više, ja manje.
Hvala nebesima, zadnja sezona.
Nema više iznajmljivanja.
Sad uživan u babljen litu. Kad nisan uspila u onen pravon.
Danas san prvi put ušla u more. Otplivala 500 metri. Bagavo, al otplivala. Odveslala sa sandolinon do škoja i nazad.
Dobro san.
Ne triba se odma lipit na likareve preporuke.
Nema više nikoga u Karbunari. Deseti misec, najlipši dil godine. Ono, kad je sve taman.
Puno san odluka donila. Kad si nemoćan i kad te boli, svašta se vrti po glavi. Očito me nešto tribalo zaustavit. Kad ja samu sebe ne bi. Jer, preskakanje vlastitih granica mi uvik bija izazov.
Osjećan se ka nova.
Možda i jer jesan nova.
Post je objavljen 13.10.2019. u 14:05 sati.