Pregled posta

Piši, piši mi

Legenda kaže da su nekoć davno postojala vjenčanja, sprovodi i raznorazni iventi širokog spektra na kojima se sve moglo normalno obavit jer nisu postojali pametni telefoni na kojima se al isti čas mora objavit najfriškije vijesti. Pa su dvoje najfriškije moguće vjenčanih, dok je velečasni još držo Bibliju u ruci, poletili promijenit status veze na društvenoj mreži. Jer to ako ne promijeniš iste sekunde ispada ko da se nisi ni vjenčo.

Meni se fotka na kojoj su uhvaćeni na djelu uopće ne sviđa jer je vjenčanje vani - te drvo, te plot, te vijore ukrasi, te stol ko da idu kavu pit... ništa od toga. Daleko je bolji scenarij da se sve dešava u sakralnom objektu, znate zašto? Jer se onda mogu i dopisivat, eto zašto. Dok su ispred oltara sjede na stolcima i širok je dijapazon lokacija na kojima se može kamuflirat mobilni uređaj. Mladenka ga recimo bez imalo muke može držat ispod vjenčanog buketa, a mladenac u džepu od sakoa il hlača. Pa ako se ceremonija rastegne, onda u naletu šta dosade šta tjeskobe mogu tipkat sve u šesnajst.
Ona: jeste uzeli prstenje?
On: jesmo, kod kuma je. u džepu od sakoa.
Ona: kum nema sako na sebi.
On: u jebote, pa kud ga je budala ostavila? ček da ga pitam.
On kumu: gdje ti je sako, majmune?
Kum ( isto umrežen ): u autu, bilo mi vruće.
On: pa prstenje ti je u džepu, stoko.
Kum: u jebote, ček da vidim jesam ga prebacio u džep od hlača...jesam, fala Bogu.
Ona: jesi ga pito?
On: jesam, tu je prstenje, jebala te panika.
Ona: pa nemre nas vjenčat bez prstenja.
Kuma ( isto umrežena ): s kim se ti dopisuješ?
Ona: ma s budalom, pitala ga jel ponio prstenje.
Kuma: pa jel ponio?
Ona: je, bilo je kumu u džepu od sakoa.
Kuma: pa kum nema sako.
Ona: znam, prebacio je prstenje u džep od hlača.
Kuma: ajde dobro, već me muka popala. žuljaju me sandale luđački.
Ona: nemoj mi to ni spominjat, imam žuljeve ko paradajze.
On: s kim se ti dopisuješ?
Ona: ma s kumom, pitala me i ona s kime se dopisujem pa sam objašnjavala.
On: a je rasteglo, nikad kraja vjenčanju.
Ona: ma sad ima još samo malo. jesmo već čitali ono...ma nismo, za to nam prstenje i treba.
Mama od mladenke ( isto umrežena ): šta radite koju vražju mater s tim mobitelima, jeste normalni?
Ona: pa pitala sam samo jel ponio prstenje.
Mama: pa jel ponio?
Ona: ma je, ne brini. oće ovo još dugo, stišće me haljina strašno?
Mama: šta si onoliko žderala, ja lijepo velim nemoj se prenajedat jer je haljina na knap. a ti udri ko da si iz gladi utekla.
Ona: pa kad sam bila nervozna. i srećom se ne vidi onaj flek od kave, prekrio ga šlajer.
On: s kim se sad dopisuješ?
Ona: ma mama pita da šta radimo s mobitelima.
Mama od mladenca ( isto umrežena ): šta radite koju vražju mater s tim mobitelima, jeste normalni?
On: joj mama šta radimo, pitala me za prstenje pa sam moro pitat kuma pa sto čudesa.
Mama: pa jesi ponio?
On: tu je, ne brini.
Mama: ako ikad bude vjenčanje gotovo, nemojte zaboravit platit velečasnom.
On: nisam ponio novce, jebote.
On ( kumu ): jel imaš novaca kod sebe za platit velečasnom?
Kum: neg šta neg imam, u džepu su od sakoa.

I tako u nedogled, sve dok nekome ne krepa mobitel il mu ne ispadne na pod, uz svekoliko zgražanje svih nazočnih, jer se mora zaustavit obred dok se ne skupe dijelovi od mobitela na hrpu. E onda je panika jer se nemre promijenit status veze ako je kome od mladenaca ispo mobitel na pod.
I onda se svi čude šta se brakovi raspadaju. Kak se neće raspast kad status veze od samog početka nije izmijenjen.

( et voila )

Post je objavljen 09.10.2019. u 18:14 sati.