Marketing
Muke po Sandokanu
Vidim da je jučerašnji pričuljak o Kafetinu izazvo svekoliki interes javnosti, mislim na fejsbuku; šta bi tek rekli da su pročitali onaj kad sam ušla po Kafetin pa nazočila traženju nastavka za vece? ( Inače priča kodnog naziva "Nastavak za WC" izlazi u mojoj knjižici, za još samo malo. )
E zato ćemo danas napravit radikalan zaokret pa ćemo se prisjetit Sandokana. Oni stariji sjećaju se o kome pričam, a oni mlađi će upravo saznat ponešta o njegovom divnom liku. Otkud da krenem, mila majko, jel od sadržaja il od glavnog lika? Pa ajmo od opisa, možda bude zanimljivije za čitat.
Znači Sandokan je bio frajer koji je samo na pola prsišta imo dlaka više neg šta današnji metroseksualci imaju na glavi. Opak tip duge kose i brade, gusar koji se borio protiv britanskih imperijalista i zatelebačio se u princezu Marijanu. Obučen naravno gusarski, sa malajskim štihom. Obzirom da je serija išla na teveu u kamenom dobu, dok još nije bilo televizora u boji, možete zamislit koji šok sam doživila kad sam počela skupljat sličice. Pa on je imo najšareniju robu koju sam ja u životu vidjela; kostimografu otišo senzor za boje, šta li. Pa ti njegovi dekoltei, iz kojih je izvirivala griva, potfrkani rukavi sa istim stanjem dlakavosti na podlakticama; sva sreća nisu mu se nikad vidjele noge, samo nebo zna kakvo je stanje bilo u nogavicama.
Mislim, to sad trkeljam; dok sam ko klinka gledala seriju, Sandokan mi je bio pojam frajera. Navaljivala sam i da mi kupe majicu, srećom nije bilo broja za tak male curice pa sam samo nedjeljom mogla blejat u njega, a radnim danom i subotom listat album da ga bolje vidim. U taj je album sa sličicama uloženo para i para, imala sam duplikata za još barem četri albuma. Budimo realni, pa kud bi oni došli da nisu štampali tolike duplikate; svako dijete navaljuje kupovat dok ne popuni album jer nemre funkcionirat dok ne vidi sve sličice na svom mjestu.
A tek kad se zaljubio; pa on je za svoju Marijanu bio u stanju golim rukama podavit sve tigrove, kobre i kojekakve druge napasti, i porazbacat sve one puste vojnike i štajaznam koga sve ne. Iskreno, meni se Marijana baš i nije sviđala, al šta sam mogla; ako sam mislila vidjet Sandokana morala sam i nju istrpit.
Kasnije sam saznala da je glumac rođen 16. siječnja ko ja ( doista puno godina prije mene, al datum je bitan ) i to mu je dodatno diglo rejting u mojim očima. Čim je jarac ko ja, pa to mora bit neshvaćeni genij. ( Doista, on je posto shvaćeni genij prvo u Bolivudu pa u Holivudu, al šta sad ja tu mogu; i dalje je bitan datum, slavi čovjek rođendan kad i ja. )
A tuge kad je završila serija...pa nisam mogla vjerovat da više nedjeljom neću gledat koja je on sve čuda u stanju izvest.
Iskreno, danas mi malo vuče na Jetija...al svojevremeno, u prošlom stoljeću, nisam se mogla načudit zašto u mojoj školi nema nijedan dečko barem malo sličan serijskom gusaru.
Pa da mijenjamo duplikate sličica, recimo.
Post je objavljen 30.09.2019. u 17:46 sati.