Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/rossovka

Marketing

Kafetin epizoda

Pod hitno moram prestat lokat Kafetine. Ne zato šta su štetni, to je jedini prašak koji me riješi glavobolje. Al kad god dođem u apoteku po Kafetine moram naletit na udava maskiranog u kupca, to je već pod obavezno.

Znači žena ima u rukama papir formata A četri ispisan ko da ide peć doboš tortu jebote. I na papiru potrepštine iz apoteke. Valjda je zadnji put ušla u apoteku kad je okrunjena kraljica Elizabeta. Pa samo iščitava sve šta je eto pofalilo, a šta planira kupit - flastere, zavoje, komprese, sirup za kašalj, sirup protiv kašlja, bekompleks, matičnu mlječ u jebenim ampulama, andole, voltaren gel, kalcij, magnezij, probiotike u kapsulama, paket vate, čajeve od kamilice, gospine trave i vražje matere, planinski čaj ( biće i planinari i opstipira ), kremu za ruke, kjuten u emulziji da se tracka kontra bora...ma nisam nabrojala ni trećinu, ne da mi se više pisat. I cijelo vrijeme meljava, da magistra ne zaspi dok skače po apoteci vadeć iz ladica sve gluparije koje joj trebaju:
- Zavoje molim vas ne preširoke, da se lakše može zamotat prst kad se poreže, eto sve ih je muž potrošio kad se posjeko prije tri tjedna pa moram kupit nove. Ne te komprese, ono manje pakiranje, e te da. Za kašalj jedan sirup da stane, jedan za iskašljavanje, muž i ja svak ima svoju felu kašlja. Bevitamin bi mi koji preporučili, šta ste rekli? Ne taj, ko da ga prek ramena bacam, dajte mi pokažite kutije...e taj šta držite u desnoj ruci ću vas molit. Matičnu mlječ u ampulama, pao mi je imunitet naskroz. Andole smo sve popili, ja ne znam jel i kod vas doma tak piju andole ko vodu? Voltaren gel za mamu, strašno je boli kičma a ne da se ortopedu. Kalcij i magnezij šumeće, neke bolje molim vas...ne te, one šta stoje iznad. Probiotike moram pit zbog ( pa predavanje o dijagnozama, ne da mi se pisat, u trajanju od cca pet minuta ). Vatu isto veći paket, ko da je neko jede. Daćete mi čaj od kamilice u vrećicama, a gospinu travu i planinski u rimfuzi, nema svekrva stolicu već par dana ( ah, ne planinari...šteta, možda bi se božemeprosti strmopizdila pa prestala dolazit na duže vrijeme ). E kremu za ruke ćete mi vi preporučit neku, ja više ne znam šta bi uzela, eto su mi ruke ko da nikad kreme nisu vidjele ( pa preporuka u trajanju od par minuta, jebiga ima krema stopedeset vrsta ). Pa ćete mi molim vas dat nešta za protiv bora, gledala sam na teveu da ima neko novo sredstvo šta ima kjuten...e baš to, da, dobro da imate.
Ja meditiram iza njenih leđa i razmišljam jel bi bilo izvedivo da Kafetine prodaju na kiosku ko cigarete; ono, ko treba samo njih da ne stoji dvadeset minuta dok kupac od formata ne natrpa dva ruksaka prašaka. Došla ona jedva nekako do kraja papira, magistra sretna i ja skupa s njom. Provuklo joj karticu, izašo račun duljine dva metra, kad će ona se sjetit da bi mogla isprobat dioptrijske očale, za nesreću stoje odmah kraj pulta. Reko - oprostite, dok vi riješite vidno polje i očobolju jel mogu ja samo kupit jedne Kafetine, zatvoriće se svi dućani dok vi odaberete okvir koji vam paše? Tu ona mene velikodušno pusti da se dočepam Kafetina, ja platim i izlazim van, sretna šta nisam odabrala farmaciju ko životni poziv.

Pa njima treba dat beneficirani radni staž, majke mi.



Post je objavljen 29.09.2019. u 19:10 sati.