Moja frendica Annaboni je pisala post o lajf kaučovima jer nemore komentirat kod druge blogerice, šta je mene potaknilo da razmišljam, a to je uvik opasno, o tome kako je baš lipo šta ode niko s nikim ne govori.
Recimo kad bi bilo manje tih netolerantnih osebujnih likova koji okolo blokiraju sve redom kako bi sačuvali svoju istinu, bilo bi i masu manje postova, jer bi recimo blokirana blogerica napisala komentar, i gotovo, a vako smo dobili cili post, tako da svi moremo iskazat zahvalnost radosnim usklikom Fala ti Alchajmeru.
Dakle svi ti lajf kaučovi su vrhunski likovi od Brune Šimleše, priko Tajči, Ivane Plechinger, dr. Ante Pavlovića, Ane Bučević, Danijele Martinović, do Brace sa Srebrnjaka.
Lajf kaučovi su spoznali koliko u stvari oko nas reste debila, koji su spremni platit da ih Braco gleda.
Upravo u tome je vrhunac umjetnosti lajf kaućinga, spremni platit, jer da imamo samo debile koji bi mukte vibrirali ka pulsirajuća vadžajna sa Anom Bučović, taj lajf kaučing bi propa.
Ono šta je u stvari zastrašujuće, je to da ta gomila likova ta amorfna masa koja slijedi Ljubavologa Šimlešu i ostale, izgleda sasvim normalno, sudjeluje u svakodnevnom životu, da ljudi koji su popušili foru i za plastičnu kanticu dali dvista kuna, jer se zove Tupperware, možda uče našu dicu ili su po zanimanju sudci.
Užasavajuće je u stvari u konačnici da oni koje Braco gleda, imaju pravo glasa.
Temperatura zraka je ugodnih ne prevrućih 27, temperatura mora ugodnih 24, sad sam se bija kupat i bilo je lipo, more miriše cvrčki pivaju pismu, ovde je još lito.
Post je objavljen 29.09.2019. u 14:05 sati.