Marketing
Pile…
Priča iz kokošinjca
Pre dve godine smo imali neko pile koje se nije plašilo.
Nije bežalo kad mu se priđe, samo se malo skupilo i dozvoljavalo da ga se uzme u ruke. Uvek sam našla nešto što je volelo da gricka, pa mi je brzo prepoznavalo korake. Dobilo je ime Pile.
Neku genijalnost nisam pokazala jer mi je trebalo dosta vremena da shvatim da Pile ne vidi.
Njegovi drugari-pilići su ga gurali od hrane, nisu mu dali da pije vodu, kao i mladi svih vrsta, okrutni su bili.
Jednom su se udružili i pokušali su je ubiti. Odmah smo Pile odvojili, hranili ga, čuvali, i dok su svi bili u ogradjenom prostoru, Pile je šetalo slobodno po celom vrtu.
Vreme je prolazilo,
Pile je prezimila u u stacionaru za povređenje pilće i steklo drugaricu koju su petlovi izmaltrertirali pa je dobila neke traume i samo se skrivala. Nešto kasnije je dobila još jednu drugaricu, pa jednog petlića, koga su veštačke koke, silikonke povredile. Svi su polako ozdravili i vraćali se svom jatu a Pile je bila usamljena.
Koke teško prime stranu u svoje jato, a Pile im je postala strana jer je predugo bila odvojena. Došla bi do mreže ograde, pokušala da uđe kod njih, ali su je napadali, i svaki put oterali. Glavicu bi stavila uz ogradu i slušala njihova kokodakanja. Skupila bi se navečer i
tužno je čekala da je stavimo samu u njen kavez. Pokušavala je da uđe i spava sa svim kokama. Nisu je ni primećivali.
Pile se odlično snalazilo u bašti.
Znala je naći svoju hranilicu, vodu, hrabro je skakala na prečku koju je odabrala za spavanje, ali je bila sama. Mačak Albi je ne dira. Zna leći u njenu blizinu i prede, a Pile ga čuje pa i ona legne pored svog drugara i odmara se.
Jednog dana mali pilići iz ikubatora su se preselili u kavez pored Pileta. Nisu imali svoje mame. Grijala ih je žarulja. Sami su se snalazili kad je hladno ili kad su gladni. Učili su jedan od drugog kako da prežive.
Pile ih je slušala, nije mogla da ih vidi.
Otvorili smo kavez, i ona se ušetala kod njih. Mališani su zastali, nešto pijukali, valjda se dogovarali šta da rade.
Prvo su se stisli uplašeni, a onda su oprezno prišli tom velikom piletu. Pile im je postala mama.
Ko zna kako je videla kad neki vragolan ode gde ne treba, kako je znala kad su žedni ili gladni. Odmah su je prihvatili.
Navečer u novom kavezu nije bilo žarulje da ih grije, pile nije otišlo da spava na prečku. Napravila je gnezdo od slame, raširila se i primila piliće pod krila. Bilo ih je previše. Upalili smo žarulju za višak. Pile je samo kokodakala ko ko ko i zvala ih. Kako se onoliko raširila da ih sve smesti nije mi jasno. Oni su izvirivali iz krila, penjali se na leđa…“mama“ ih je čuvala i odnegovala. Nije ni jedno izgubila.
Ove godine jedna druga koka je jedva donela na svet dva pileta, vragolana.
Pile ih je čula i kad su prvi put izašli u travu zaletelia se preko ograde.
Pretrnula sam da je mama-kvočka ne ubije dok otvorim vrata. Mama-kvočka se opružila na suncu, pogledala Pile proglasila ga za teta-Pile . Te sreće kad su mališani počeli trčati od jedne mame do druge… Neopisivo.
Pile je slepa, celi svoj život nije videla ni travu ni sunce, ni hranilicu ni druge koke. Ona se nije bojala velikih purana, ni psa koji je dolutao, ni goluba koji otima hranu, ne vidi ih.
Pile ima veliko srce voli sve i mališani, pilići, koji najbolje mogu da osete ljubav, vole nju.
Post je objavljen 26.09.2019. u 10:10 sati.