Subotu sam iskoristila za otić na plac po malo rogova i paradajza za skuhat ljutenicu, nek se nađe za promijenit kad mi dosadi ajvar. I teglim ja ljutenicu u nastanku, ovaj put ne u najlonkesama da izbjegnem eventualno pucanje ručki, pa ću se svratit u pekaru po kruh i burek.
Taman ja pred pekarom, kadli staje bembara. Zakočio tip da mi se ajmo reć krv smrzla, da ne kažem nešta još gore. I zaobiđe mene i moje torbetine i uleti prije mene u pekaru. Dakle kavalir samo takav, umjesto da primi vrata da ja lakše udrljam unutra on prođe ispred mene. Al ajde, izgleda se jako žuri a i dobre sam volje pa uklipšem za njim i stanem u red.
Neko dvoje kupuju i kupuju, pa još malo kupuju. Daj dva velika kruha, pogaču, četrnajst kifla, šest bureka, četrnajst buhtli s čokoladom, karton čokoladnog mlijeka...pa daj još pite sa sirom i pite s jabukama. Prodavačica samo trpa, pred njima hrpa najlonkesa i još kupuju. Vidim ja da će to potrajat, pa ću se ja sagnut da spustim rogove i paradajz jer mi je teško držat. I vidim šta? Čudo cijelo vidim.
Alzo frajer koji me zaobišo ko da imam šest kolera ima na nogama Adidas natikače, znate one šta vaterpolisti nosaju kad izlaze u onim šlafrokima na bazen, a u natikačama debele crne čarape. Dobro, friško je jutro, zima mu pa se podobuko; šta sad. Al to nije sve. Naime, ima donji dio trenirke sa onak...rupom na strateškom pozadinskom mjestu. Pa kroz rupu veselo izviruje šta? Znak od Betmena, eto šta. Srećom sam imala naočale, mogla sam pomislit da je obuko gaće naopako pa ono žuto otišlo otraga. Znači ja sagnuta da spustim torbetine i pred mojim se očima ukazuje Betmen osobno.
Pa zato ta luđačka vožnja i bremzanje i preticanje bespomoćne žene pretrpanih ruku. On je odradio neku akciju spašavanja, pa u brzini skino sve - i plašt i odijelo i čizme, jedino zaboravio gaće koje otkrivaju njegov pravi identitet. A sve zato jer batler doma čeka sa friško pečenim jajima na oko, a nema friškog kruha da može umakat u žutanjak. Bacim oko prema bembari, da nije slučajno Žena Mačka unutra; nema nikog u autu, samo ori neki narodnjak od kojeg bubnjići ostaju trajno oštećeni. Moguće da je od ferceranja pukla i trenirka, ko zna.
Pa ga gledam onako s leđa; nikad ne bi rekla da je Betmen, života mi. Raščupan, majica napola ugurana u trenirku, pa ta rupa koja odaje njegov stvarni identitet, natikače i čarape...u filmu je izgledo onak uvijek slickan i spickan, a u pekaru gruno ko da ga je poplava izbacila pa natakno na sebe prvo šta mu je došlo u ruke. Kupio i on bureke i kruh, izvadio pare sfafuljane u džep, platio i tuta forca gasom otprašio u nepoznatom pravcu.
Pa da sam znala da ću Betmena srest u pekari ne bi išla na plac u duksi i trenirki; obukla bi se ko za u svatove.
Nikad ne znaš, možda mu je dojadila Žena Mačka.
( gaće sam jedva našla u bespućima Interneta, ovak su nekakve bile )