Ahoj :)
Pišem ovo prek mobitela, pa ne znam kolko budem izdržala.. nadam se da budem uspjela sve natipkati.
Pa veli: "She's a little bit of savage, and a whole lot of soul."
Pronašla sam se u ovome, jer što sam starija, to sve više hoću biti slobodnija i ne vezana za bilo kaj i bilo koga. A nekak mi se čini da to u ovom svijetu nije najlakša stvar i da kad tome težiš, neko te odluči zakočiti: e baš nebuš!
Nikad nisam prihvaćala autoritet. Ufff, al sam gubila poslove zbog mojeg karaktera! Nekad sam zbilja bila glupa i trebala biti tiho, priznajem. Ali da jesam, vjerojatno bi dan danas ostala na tim pozicijama u kojima nisam uopće voljela biti.
Do nedavno sam samu sebe mučila s tim problemom. Pa jel ću ikad naučiti?! Biti tiho, i me reagirati na svaku stvar, ne nervirati se kad ti boss veli neke.. satra me to! I mučilo me, i krivila sam se, i osjećala se loše iako sam znala da sam u pravu. Da nisam ama baš niš loše napravila!
Oožavam ovu izjavu:
Ego želi biti u pravu, duša u miru. - zato ipak sve manje reagiram, i nije mi tolko bitno biti u pravu, ali.....
Ali kad znaš da ti se sere samo zato jer se može, jer neko ima veliki ego i jer ga na taj način mora zadovoljiti, onda bi odreagirala ko vulkan!
Al ne smijem. Sad sam ozbiljnija, moram se briniti sama za sebe, plaćati režije, stanarine i sl.
I shit onda... ipak malo šutim. No i dalje imam dvije, tri za reći, i znam da to nekima smeta i najrađe bi me (s)maknuli. Al po strani toga, fakat sam dobar radnik!
Uglavnom, hoću reći da sam skužila zake imam problem s autoritetom. Jer me autoritet trpa u neki box, neda mi biti slobodna, naređuje mi i postavlja neka pravila ponašanja.
Jasno mi je da toga mora biti. Ljudi su najgora vrsta na ovoj planeti i ne znamo se ponašati, pa nas treba učiti iz dana u dan.
Svako misli za sebe da je najbolji. Ja to fakat ne mislim. Znam puuno ljudi koji su bolji od mene, ljubazniji, strpljiviji, marljiviji... ali jebemu miša- dobra sam!
Ne trpaj me u box zbog nekih svojih frustracija, već me pohvali, pa da ti budem još bolja!
Kad nađem takvog čovjeka na visokim pozicijama- potpisujem ugovor na idućih 3 života!
Sad bu mi neko rekel da nije njima lako. Nije ni meni, stari moj. Ali sama biram svoje reakcije i odnose s ljudima. Tak da... kolko god težak dan, tjedan ili mjesec, uvijek, UVIJEK možeš izabrati biti čovjek. Ali ljudima se neda. Lakše je izabrati neke drugo, pa malo biti đubre, to čak, vjerujem, donese neko trenutno zadovoljstvo ( ali za to moraš imati neke druge probleme u sebi, o tome ćemo drugi put ;) ), no na kraju dana nisi sretan. Nemreš biti. Jer nam je u prirodi da budemo dobri, da pomažemo jedni drugima, dajemo i primamo ljubav, no to se putem izgubi.
Društvo te oblikuje, i sad ovisi o tome kolko si jak ili slab, u kojem smjeru to ide.
Neki se bude. I dobro im jutro.
Ja sam se isto probudila. Nedavno skroz otvorila oči, al vjerujem da sam već dugo u nekom polu snu, a sad sam wide awake.
Društvo me pokušalo oblikovati, ali sam jedna od onih jakih koja se nije dala.
Mučila se godinama s tim, pitala se kaj nije u redu s menom,.. ko zna di bi sad bila da sam odmah sve prihvatila kak je bilo i kak mi se nudilo.
I sad idem nekak kontra toga , al zapravo u dobrom smjeru. Društvo to gleda kontra, pa nisam baš najidealnija osoba, jer se dosta inatim cijelom sustavu i općenito nekim normama i pravilima.
Ali nemrem protiv sebe. To je ko da mi veliš: to nije tvoj auto, dok ja držim ugovor u rukama di crno na bijelo piše da je moj!
Znam to, osjećam to!
Kužim te, čitam te i znam da sereš jer znam da to nije u skladu s prirodom i samim tobom. I nemrem te slušati. Daj se osvijesti. Dođi k sebi. PROGLEDAJ! I budi svoj, ono kaj jesi duboko dole..
Tak možemo pričati, sve se dogovoriti, ko ljudi napokon. Bez etiketa, bez diploma, bez statusa.. dvije duše koje se il kuže il ne kuže. Jebiga. Nekad i nejde. Al onda se lijepo pozdravimo i zahvalimo na svemu, i odemo tražiti dalje.
Volim ljude, fakat volim. No one nesvjesne ne mogu. Pogotovo kad ima neke pametno za reći, ti to nemreš čuti, pa si ti lud na kraju.
Joj nemrem takve više... ali fala bogu, sve ih je manje. ( barem u mojem krugu. Vjerujem da kad si dobro i kad znaš i kužiš, da onda u tvoj krug idu samo takvi isti )
Obožavam one lude! Čak i one fakat lude, da ih se splašiš. Ali super su mi jer su u nekom svojem svijetu, na koji sam možda nekad i ljubomorna kad vidim na kaj moj svijet liči.
Obožavam sve kaj nije "normalno", sve kaj se "ne smije" napraviti. Nije da sam sama takva, ali kad vidim da neko radi tak neke- divim mu se! Bravo, samo naprijed!
Obožavam hrabre! I glasne koji vele baš ono kaj se ne smije. Jooj, takvi su mi naj naj najdraži :)))
Ispada da sam ogorčena na cijeli svijet :D nisam, samo vidim kaj se događa i ne sviđa mi se.
Ali napravim si da mi je lijepo. Niš se nebu promjenilo zbog moje vike i dreke. Dovoljno mi je da sam svjesna, pa krećem od sebe. Na taj način se stvari mijenjaju.
Možda nekad previše teram vodu na svoj mlin, al opet- to ne mislim ja, već ljudi koji su u polu snu. Njima sam previše, i me uklapam se.
Njima sam wild one, neukrotiva, al njihov problem kaj nemaju mogućnost gledati ono bitnije. Kaj nemaju sposobnost i kapacitet za primiti i zagrliti tolku strast, hrabrost, ljubav i želju za normalnošću, da svi budemo dobri jedni prema drugima jer na taj način lakše zaspiš i budiš se jos bolji i sretniji.
A meni je to smisao života. Ljubav i dobrota.
Ak sam zbog toga čudna, glupa, balava, djetinjasta.... so be it! I love it, and it makes me feel so good.
Kaja over&out.
#staygood
Post je objavljen 15.09.2019. u 15:52 sati.